Православни верници данас су започели Божићни пост који се завршава 7. јануара, а свештеник Стеван Јовановић истакао је да пост није само уздржавање од мрсне хране, већ и препознавање својих слабости, молитва и чињењење добрих дела.
Он је рекао да је Божићни пост по дужини трајања други по реду, а по строгости блажи од Васкршњег поста.
Јовановић је рекао за Танјуг да је пост, пре свега, вежбање у уздржању наводећи да су данас та вежба и аскеза потребније више него икада.
„Данас живимо у берићету, имамо свега и свачега, опрхвани смо свим и свачим. У многим стварима проналазимо задовољство и због тога често заборављамо неке једноставније, као што су брига или радост другог човека“, казао је он.
Како је навео, ако тако сагледавамо ствари, онда ћемо бити свесни да нам је потребан пост као вежбање у уздржању, подсећајући да пост није у храни, него у стварима које чине нашу свакодневницу.
„То могу да буду ствари које се тичу гледања интернета, боравка на друштвеним мрежама, ако неко има лошу навику клађења, коцкања, конзумирања алкохола и дувана. Све оне ствари које нам представљају порок, а које су нам једно време представљале задовољство, сада су навика које се тешко одричемо“, навео је он.
Напоменуо је да је грехе, које називамо свакодневним и најмање битним, најтеже отклонити, попут оговарања, и саветују да се не свађамо са другима и да не псујемо.
Указао је да је пост успео онда када човек код себе почне да препознаје слабости које није препознавао раније.
Истиче да постом постајемо свесни своје немоћи, додајући да у човеку рађа искрену потребу да се моли Богу.
„Зато што када постанемо свесни да многе ствари које су дубоко укорењене у нама не можемо да победимо неком самодисциплином, почињемо да се обраћамо Богу за помоћ и добијамо другу врлину која иде заједно са постом, а то је молитва“, казао је он.
Истакао је да су Свети оци говорили да су пост и молитва „два крила која човека узводе Богу“.
С обзиром на то да појединци не посте свих 40 дана, него изаберу недељу, објашњава да црква не испитује савест других људи, а да је посао свештеника да посведочи и позове људе да сами испитају своју савест.
„Људи треба да сагледају своје моћи и немоћи и да онда размисле да ли је то што раде нека врста угађања себи и нека врста снисхођења. Ако јесте, треба да се томе успротиве, јер је то такође једна страст у човеку“, рекао је Јовановић за Танјуг објашњавајући да појединци посте прву, трећу или последњу недељу, јер хоће да умире своју савест.
Поручио је да је боље постити цео пост него га скраћивати, додавши да, ипак, онај ко не може да издржи цео пост, боље је и да пости једну него ниједну недељу.
Када је реч о причешћу, правило важи да сви православни хришћани који посте, могу да се причесте сваки пут када се служи света литургија.
„Било који да је празник, црвено слово, људи могу да се причесте, али то не подразумева да се пост прекине. На пример, неко мисли, ако ја постим две недеље, после се причестим и прекидам пост. Не, пост се наставља свих седам недеља и у том периоду, када су литургије, сваки хришћанин који пости има право да се причести“, поручио је он.
Када је реч о исхрани и правилима поста, Јовановић објашњава да суботом и недељом може да се једе риба, а радним данима комбиновано – уље и вода у зависности од недеље до недеље или од празника до празника.
„Понедељком, средом и петком пости се на води, осталим данима на уљу, а викендом на риби“, казао је он.
Непосредно пре причешћа, на пример од поноћи 6. јануара до ујутру на Божић, држи се такозвани евхаристијски пост односно пост пред свето причешће када се ништа не једе и не пије.
„Пре причешћа ништа се не једе и не пије. Изузимају се болесни, рецимо, срчани болесници или они који узимају терапију, то не спада у пост пред свето причешће јер се подразумева да та особа мора да попије лекове“, објаснио је он.
Према његовим речима, када говоримо о правилима поста, треба да имамо на уму да су она написана за монашку заједницу.
„Ми који примењујемо та правила, а која су важила пре свега за монашку заједницу, треба да будемо свесни својих слабости, немоћи и да нађемо праву меру како нам пост не би постао терет“, рекао је он.
Свештеник објашњава да уместо да мање мислимо о храни, у време поста ми више мислимо о њој.
Саветује да је за оне који се баве тешким физичким пословима, или оне који нису навикли на режим поста, права ствар да издрже пост па макар он био и само на риби и оцењује то као велики успех.
За оне који су увежбани у томе, који су навикли на режим поста, саветује да испоштују његова правила јер, како је рекао, од њих ће имати користи.
„Пре свега, осетиће се радосно зато што су постигли нешто важно, а данас се није лако одрећи било чега, поготово не хране. Храна је наша прва жеља још од рођења, она је наше прво задовољство које је дубоко усађено у нас“, навео је Јовановић.
Додао је да уколико смо у стању да се смиримо и да исконтролишемо своје примарно задовољство, онда имамо много веће шансе да ћемо успети да исконтролишемо и нека друга задовољства, односно да ћемо успети да одолимо неким другим искушењима, која нас у ствари спутавају и чине наш живот мање квалитетним. Сврха поста јесте сједињење са Христом.
Православни верници се овим постом припремају за прославу једног од највећих хришћанских празника – Божића.
Подразумева 40 дана уздржавања од мрсне хране и алкохола, али и грешних дела, мисли и жеља.
ТопПрес/ Извор: Танјуг