Топола – Српска православна црква и верници славе наредна три дана празнике, Крстовдан, Богојављење и Свети Јован. За њих се везују бројни обичаји и веровања нарочито за Богојављење.
„Празници су само један сегмент културе којима се очитава одраз друштвених токова који су обележили развој наше државе. Корените друштвене промене које су се догодиле нарочито после Другог светског рата у већини држава а самим тим и нашој одразиле су се на празновање већих и значајнијих празника али свакако и на све остале. Српска православна црква и њени верници у суботу, недељу и понедељак, 18, 19 и 20. јануара прослављају три велика празника Крстовдан, Богојављење и Јовањдан. Постоје бројни обичаји који су везани у нашој земљи за ова три датума а један најрасшрострањенији и најзначајнији је свакако велико освећење воде које се дешава на Крстовдан и Богојављење у нашим храмовима и црквама. Крстовдан је празник који се прославља дан пред Богојављење као уводни празник и он је посвећен Христовом крштењу. Крстовдан се увек пости а на Богојављење се никад не пости без обзира који дан падне током седмице. Сутрадан после Богојављења прославља се Свети Јован крститељ и то је најважнији учесник Христовог крштења. Што се тиче прошлости у нашем народу као и код других народа постојали су бројни обичаји који су везани за Богојављење. На пример у неким крајевима на овај празник младе девојке су ујутру одлазиле на изворе и бацале у воду мало пшенице и кукуруза уз речи, ‘како иде вода тако да иде и берићет у наше њиве’, такође још један од обичаја који се везује за младе девојке односи се на то да су оне правиле три лоптице од теста, у сваку би убациле по једно име на папирићу од симпатија које имају и стављале их у кључалу воду. Лоптица која прва изађе на површину то је та права искрена љубав односно особа са којом ће бити. У неким другим крајевима се верује да на Богојављење у поноћ треба изаћи на отворено и помислити једну жељу али скромну која заиста може да се оствари. Када је у питању пливање распрострањено је доста код нас обичај пливања такође потиче од давнина и симболизује човекову спремност да носи крст. Девојке у нашим крајевима често стављају огледалце испод јастука, мушкарца ког сањају за њега ће се удати. У црквама се освећује вода која се носи кућама и верује се да не може да се поквари. Плива се 33 метра што симболизује године живота Исуса Христа“, рекла је за ТопПрес Ема Стевановић, етнолог.
Она је нагласила да у нашем народу постоји и обичај прогнозе времена, гледајући какво је време на Богојављење. Тако се верује да уколико је на Богојављење мраз и пада снег биће родна година а уколико буде ведро биће сушно.
Такође, постоји обичај поздрава на тај дан, речима : Бог се јави, ваестину Бог се јави“.
ТопПрес