Топола – Топола је добила јединствен Музеј вина „Златна круна“ који се налази на Опленцу. Власник овог велелепног места београђанин Зоран Рапајић није имао дилему приликом одабира локације за свој Музеј, а пријатељ Драган Рељић додатно га је мотивисао да је управо ово место идеално за његову уникатну винску колекцију.
„Почео сам винским турузмом да се бавим пре неких петнаестак година, када сам заједно са Владом Републике Србије, односно министарством за економију, тадашњи сектор за туризам, урадили сигнализацију, односно постављање винских табли у читавој Србији. То је била нека иницијална каписла да уђем у вински туризам и наравно за ових петнаест година као председник удружења Вински путеви Србије, доводио сам па хиљаде људи у Србију. Најдраже винско место била ми је Топола, због свог историјског значења и свих лепота које овде можемо да видимо и могу слободно да кажем, најбољих вина у Србији који се пију баш овде у Шумадији. И онда избор и није био проблем. Проблем је био само како сместити оволико експоната, односно ми имамо укупно три и по хиљаде експоната. Овде у музеју је смештено само око петсто и био је проблем пронаћи адекватан објекат на заиста добром месту“, почиње своју причу о постанку Музеја вина власник Зоран Рапајић.
Кућа у којој је сада музеј тачније земљиште на којем је изграђена припадало је давних година кнезу Александру Карађорђевићу. Цела кућа претворена је у музеј, по етапама, управо онако како је виноградарство и настајало, како се ширило и докле је стигло сада.
„Основна стална поставка носи назив „Винска краљевска Србија у дванаест прича”. Тако су носиле назив и изложбе које су биле у Крагујевцу и Београду. Кроз тих дванаест прича ми смо успели да испричамо све што смо желели о историјату винарства и виноградарства на свим овим нашим просторима од античког доба и илира, до данашњих времена. Она основна срж, суштина, ове приче јесте, одакле смо кренули, ми имамо две династије Обреновиће и Карађорђевиће које су на овим просторима се бавили винарством, виноградарством, узгајали винову лозу, производили, продавали и извозили вино, славили бербе и ми смо то документовали овим нашим експонатима. Наравно оригиналним експонатима јер музеј је музеј, музеј није изложба. Даље ми се крећемо кроз време краљевине, после филоксере, после те велике болести која се десила, затим је ту задругарство. Морамо нагласити да у музеју имамо и део посвећен ракији, пролазимо наравно кроз време СФРЈ, пролазимо кроз наше највеће винарије и дестилерије у оно време. Ми смо донели овде у поставци имамо шест вина из шест југословенских република. И на крају последња прича, последња соба, девета сала, како смо ми назвали је сала у којој се прича о Шумадији“, објашњава власник овог музеја док нас води кроз слике и предмете који су обележили један период виноградарства у Србији и шире.
Према Зорановим речима, винарија Александровић и њен власник Божидар сматрају се зачетником модерне приче о виноградарству. Део музејске поставке посвећен је и винаријама које су сада заступљене, али ту су и бројни експонати који су обележили давна виноградарска времена.
„Најстарији експонат који ми имамо јесте тапија на виноград из 1832-ге године. Занимљиво је што је он писан чистим ћириличним писмом, ту је и тапија из 1896-те године. Нешто од вреднијих експоната је етикета која је произведена у француској винарији, за двор краља Милана 1893-е године. Од старих вина имамо Жупску ружицу из 1932-ге године, породице Стојаковић из Трстеника . Ту је наравно виски из 1933. године Петка Јаковљевића. Он је био родом из Крагујевца, али је живео у Београду и био је велики увозник жестоких пића, па је тако 1933. године из Енглеске увезао тај виски који је наравно био у бурадима. Тако се увозило. Није се флаширало па се ишло преко границе. Једна од три сачуване боце је у нашем власништву и наравно можда сад највреднија боца коју имамо. То је боца Бермета, која је оригинална боца, значи Петра Костића. Он је био познати карловачки виноградар и трговац“, каже Зоран.
Овај заљубљеник у вина и виноградарство на прикупљању експоната радио је двадесетпет година. Бројне експонате добио је од људи који су сачували вредне детаље из давних година и нема сумње да је ово музеј са великом перспективом у смислу ширења, не само просторног, него и тематског.
ТопПрес
