КРАГУЈЕВАЦ – Пољопривредници из Шумадије уз помоћ стручних служби већ увелико попуњавају захтеве за остваривање подстицаја у биљној производњи. Висина субвенција износи 4000 динара по хектару. Примећен је и све већи број младих произвођача који се одлучују за пољопривреду и на овај начин конкуришу за додатна средства.

На територији општине Кнић регистровано је преко 3000 пољопривредних газдинстава а 80 одсто произвођача користи помоћ стручне службе приликом попуњавања захтева за добијање како републичких тако и општинских подстицаја.

“Имам нешто више од 7 хектара, сејем претежно кукуруз и пшеницу а нешто сам почео и соје. Пробао бих и сунцокрет, док сам луцерку посејао на нешто више од два хектара. Покушавам и да урадим успешно сенажу. Прошле године сам добио расхладни уређај за млеко од 200 литара што је општина давала 60 одсто без ПДВ-а. Надам се да ће и ове године бити нешто за шта могу да конкуришем јер бих узео и већи број уматичених оваца”, рекао је Ненад Продановић, сточар, село Опланић, општина Кнић.

“Ми све више у последњих годину дана имамо младих произвођача. Могу слободно да кажем да је 30 одсто више младих заинтересовано како за подстицаје од стране Министарства пољопривреде тако и за подстицаје општине Кнић. Према прошлогодишњем искуству за конкурисање за добијање инвестиција, када је реч о физичкој имовини приближно за све гране, мало се више истиче сточарство и то набавка приплодног материјала, говеда, јуница, оваца и свиња”, саопштио је Небојша Арсенијевић, координатор канцеларије за пољопривреду и заштиту животне средине општине Кнић.

Пољопривредна саветодавна стручна служба из Крагујевца помаже локалним самоуправама у региону приликом прикупљања потребне документације.

“Пољопривредна саветодавна стручна служба из Крагујевца труди се да олакша свим локалним самоуправама, а нарочито свим нашим произвођачима, попуњавањем образаца који често могу да буду и захтевни и на тај начин пољопривредницима омогућавамо да што пре дођу до субвенција које им следују. 30. април је рок до када треба да поднесу захтеве за субвенције у ратарској производњи. Најчешће се распитују како треба да попуне, нарочито старији произвођачи који не могу сами да попуне, често и не виде а често не могу ни да схвате све шта ту треба да пише, па се свима трудимо да помогнемо”, казао је Горан Јоксић, саветодавац у Пољопривредној стручној служби у Крагујевцу.

Најчешћа питања пољопривредних произвођача приликом подношења захтева су рокови за добијање субвенција, помоћ општина али и начин подршке бескаматног кредитирања.

ТопПрес/ Извор: РТВ, Ана Ребић