Након прве фазе примене Регистра, стицања првих искустава, подешавања и унапређења, имплементација софтвера и примена Регистра ће уследити и у осталим домовима здравља у Београду, као и у свим домовима здравља у Србији, саопштило је ресорно министарство.

Унос података у Регистар се остварује на примарном нивоу здравствене заштите, у домовима здравља, у службама где се оболели од дијабетеса дијагностикују и лече и у Саветовалишту за дијабетес.

“Имплементација Регистра за дијабетес је потврда да ми испуњавамо наша обећања. Већ је покренуто обнављање саветовалишта за дијабетес у домовима здравља, сада креће са применом и Регистар оболелих, радимо интензивно на унапређењу здравствене заштите од шећерне болести, јер је то у интересу више од 710.000 наших грађана, који, према проценама Батута, болују од ове болести у Србији”, изјавио је министар здравља Златибор Лончар.

Према његовим речима, Регистар, односно модеран електронски систем евиденције омогућиће нам континуирано прикупљање података о дијабетесу код одраслих особа, деце и омладине, као и превенцији типа 2 дијабетеса и гестацијском дијабетесу.

“Истовремено, Регистар ће омогућити и мониторинг квалитета здравственог система кроз праћење индикатора квалитета дијабетолошке заштите на нивоу домова здравља, одређене области или региона, као и читаве и државе, а самим тим и даље унапређење здравствене заштите као и смањење трошкова”, рекао је Лончар.

У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима. Значајан јавно-здравствени проблем представља и чињеница да приближно 39 одсто оболелих нису свесни своје болести. Приближно половину оболелих чини радно способно становништво, али се тип 2 дијабетеса све чешће дијагностикује код деце и адолесцената, као последица растуће епидемије гојазности.

Због велике учесталости и бројних компликација који га прате, дијабетес намеће велики економски терет свим националним здравственим системима и читавом друштву. Трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су два до три пута већи у односу на особе које немају дијабетес и износе 12 одсто трошкова у здравству.

Дијабетес је постао један од највећих глобалних здравствених и економских изазова. Према најновијим проценама Интернационалне дијабетесне федерације (Интернатионал Диабетес Федератион – ИДФ), у свету приближно 415 милиона људи има дијабетес, што одговара популацији европског континента.

Број оболелих и даље расте невероватном брзином и према садашњим прогнозама до 2040. године ће се повећати више од 50 одсто. Најбржи пораст очекује се у земљама ниског и средњег прихода.

ТопПрес/ Извор: Танјуг