У Србији је регистровано 866 агенција за посредовање у послу некретнина, а станове и пословни простор купцима нуди 1.826 агената. Сви они мораће због допуна Закона о промету и закупу непокретности да прођу комплетну проверу. Скенираће им се прошлост, да би се утврдило да ли је неко од њих осуђиван за привредни криминал, односно да ли је неко „прао“ новац, давао мито, или је на било који начин повезан са финасирањем тероризма.
Уколико неко од запослених или газда „падне“ на овом „скенеру“, та агенција биће брисана из регистра. Односно, мораће да отпусти радника или да промени власништво.
Изменама Закона биће дефинисане обавезе и мере које морају да се предузму до јуна ове године, а део су Акционог плана из стретегије Србије за борбу против прања новца и финансирања тероризма, а односе се на извештај ИЦРГ групе која се бави проценама политичких, економских и финансијских ризика земаља у свету. На измену постојећег закона утицао је и извештај Комитета „Манивал“ Савета Европе из 2016. године.
Ово тело је у свом извештају навело мере које Србија предузима у борби против прања новца и финансирања тероризма. Они констатују недостатке у систему, али рад Управе за спречавање прања новца у Србији извештај оцењује позитивно. Наша земља је 11. по ризику.
– Наводно, члан комитета из Хрватске није нам био наклоњен, па смо због тога смештени у високоризичне земље – наводи Милић Ђоковић, испред удружења „Кластер некретнине“ и члан радне групе за допуну Закона. – Сви посредници, са сваким уписаним агентом, имаће обавезу да добију уверење да нису осуђивани због привредних малверзација и дела који се тичу Закона о прању новца и финансирања тероризма.
Допуна Закона донеће неколико новина. Бирократска процедура за запослене биће компликованија. А у „Кластеру некретнина“ сумњају да ће бити правих ефекта.
– Указујем да нема прања новца кроз посредовање у промету некретнина. Злоупотреба и промет на црно је могућ само кроз инвестиције, улагање и градњу. Пре свега, то могу да раде они који зидају, адвокати, или како то већ раде у свету, преко оф-шор компанија – указује Ђоковић, тврдећи да у до сада откривеним случајевима прања пара ни у једном нису биле укључене агенције за посредовање у промету некретнина.
Када допуна Закона прође Скупштину и буде објављена у „Службеном гласнику“, Србија ће бити једна од ретких земаља где су агенти за посредовање некретнина у потпуности „чисти“ пред законом.
Према речима Жељка Стојановића, из Министарства трговине, туризма и телекомуникација, они ће за све оне који су у овом моменту уписани у регистар посредника, обезбедити податке о кажњавању. То значи да неће бити додатних трошкова за мала и средња предузећа.
– Чека нас веома напоран посао, јер имамо регистроване агенције у чак 79 градова у Србији – објашњава Стојановић. – Ако се провером установи да је неко кажњаван за привредни криминал и активности везане за тероризам, по службеној дужности ће та агенција бити брисана из регистра посредника.
Овај предлог допуне Закона је прошао Владу и скупштинске одборе, па би требало ускоро да се нађе пред посланицима у Скупштини. Када закон ступи на снагу, уписани у Регистар посредника за 60 дана мораће да имају тражени документ.
СВЕ У РЕГИСТРУ
Према речима Жељка Стојановића, на сајту Министарства трговине, туризма и телекомуникација налази се јединствени регистар.
– Многе земље Евопске уније немају овакав регистар, као ми. Сада сваки заинтересовани купац стана може да провери да ли је посредник у промету регистрован и да ли обавља посао у складу са законом. Ту је уписан и сваки агент именом и презименом – објашњава Стојановић.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Миленко Ковачевић