Процес рехабилитације у Србији могао би ускоро да буде окончан, показује статистика виших судова у земљи. Рок за подношење захтева истекао је још у децембру 2016, а судови сада приводе крају предмете који су им остали. Највише их је у Београду – 393, док је у осталим судовима у раду између пет и 50.
Подаци државе показују да је од 1945. до 1987. осуђено 118.000 људи из политичких, верских, националних и других разлога, али је велики број и оних који су стрељани без икаквог суђења, а имају право на судску рехабилитацију. Државна комисија пронашла је 190 тајних гробница.
Нико нема тачне податке колико је људи укупно рехабилитовано, али је извесно да број, када се додају и они којима су враћени част и углед по старом закону из 2006, и они по новом из 2011, достиже 3.000. Према речима портпарола београдског Вишег суда Бојане Станковић, само овај суд рехабилитовао је најмање 1.611 људи. Тачније, у толико предмета је усвојен захтев за рехабилитацију, а један предмет може да обухвати и више особа. Одбијен је 91 захтев.
Међу онима који су рехабилитовани пред београдским правосуђем налазе се имена краљице Марије Карађорђевић, последњег краља – Петра Другог, кнеза Павла и кнегиње Олге, њихове деце кнегиње Јелисавете и кнежева Александра и Николе Карађорђевића, команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, председника избегличке владе у Лондону Слободана Јовановића, али и комунисткиње Олге Хебранг. Њеног мужа Андрију, који је био први министар индустрије после Другог светског рата у Влади Тито-Шубашић, и који је ухапшен због неслагања са ЦК КПЈ и убијен у затвору, рехабилитовала је Хрватска.
Нишко правосуђе рехабилитовало је, између осталог, бившег премијера Краљевине Југославије Драгишу Цветковића, потписника Тројног пакта.
Од почетка примене Закона о рехабилитацији из 2011. пред овим судом заведено је укупно 267 предмета. Од овог броја, 127 предмета је решено тако што је захтев усвојен, 46 тако што је захтев одбијен, пет је остало нерешено, док је 89 решено тако што је захтев одбачен или повучен, тако што је прекинут поступак или је предмет спојен са другим – каже портпарол Вишег суда у Нишу Ана Гајић Ристић.
Према речима Иване Карапанџић, портпарола Вишег суда у Новом Саду, овај суд је примио укупно 1.832 захтева за рехабилитацију, од којих је остало нерешено још само 86.
– Решено је 1.746 предмета, од којих је најмање 1.200 окончано тако што је захтев усвојен. Овај број предмета, међутим, не представља и број лица која су рехабилитована, будући да је био чест случај да се једним захтевом тражи рехабилитација више лица или да се у односу на једно исто лице поставља више захтева и води више поступака поводом повреде различитих права. На пример, у једном поступку је тражен поништај одлука о конфискацији имовине, у другом су се поништавале последице повреде права на кретање и слободу услед боравка у логору, и слично – каже Карапанџић.
Најпознатије личности које је рехавилитовао новосадски Виши суд јесу велепоседник Ђока Дунђерски, затим, комесар за избеглице у Недићевој влади Тома Максимовић, као и Добривоје Гојковић, деда председнице парламента Маје Гојковић. Добривоје је био члан Народне радикалне странке и за време окупације, са Дражиним четницима, учествовао је у спасавању америчких пилота.
И Виши суд у Крагујевцу имао је доста захтева у раду. По закону из 2011 – чак 273. Према речима председника суда Ђорђа Ристића, води се још 30 поступака, али овај суд нема евиденцију колико људи је укупно рехабилитовао.
Људи који су рехабилитовани, односно чланови њихових најужих породица, по закону су могли да траже од државе и рехабилитациону одштету. Од 1. јануара 2014, према подацима Министарства правде, до 28. маја ове године, укупно је поднет 2.481 захтев за рехабилитационо обештећење и закључено је 787 споразума, на основу којих је укупно исплаћен 195.644.791 динар обештећења.
Када је донет први Закон о рехабилитацији, 2006. године, један од „најзатрпанијих“ био је Виши суд у Шапцу. Он је само те прве године донео чак 54 решења о рехабилитацији. Највише пажње на самом старту изазвала је рехабилитација жандара из Беле Цркве Богдана Лончара и Миленка Браковића, које су 7. јула 1941. године, на вашару, убили Жикица Јовановић Шпанац и Цветин Солдатовић, а догађај је касније проглашен Даном устанка Србије.
„ШКАКЉИВИ“ ПРОЦЕСИ ЈОШ У ТОКУ
Два актуелна процеса рехабилитације која изазивају највише пажње јесу поступак у случају Милана Недића, премијера српске владе током окупације, који се води пред Вишим судом у Београду, и случај Николе Калабића, команданта Горске гарде. Калабића је рехабилитовао Виши суд у Ваљеву, прошлог априла, али је Апелациони суд у Београду, 18. маја ове године, укинуо решење и вратио предмет на поновно одлучивање. Поступак рехабилитације Недића траје од 2015. Почео је седам година пошто су захтев поднели Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, В.Црњански Спасојевић