Само за 43 дана овогодишње противградене сезоне у Србији, стрелци су већ испалили више од половине укупне количине противградних ракета! Како из Центра за одбрану од града Републичког хидрометеоролошког завода кажу, реч је о рекордном утрошку, али и екстремним временским приликама. Упркос свему томе, временске непогоде и град који су протеклих дана потресли Србију, нанели су пољопривредницима штету која се мери милионима евра! Страдали су усеви, воћњаци, виногради, посебно у западној, али и у централној Србији, попут општине Топола.
Из године у годину, понавља се прича о мањку ракета, лансирних станица и стрелаца… Али, недавно су се могле чути и најаве да би Србија коначно могла да добије аутоматске лансирне рампе, које би драстично побољшале одбрану од град.
Сезона одбране од града почела је 15. априла, а према процени стручњака, за ефикасну одбрану око пет милиона хектара пољопривредног земљишта, од чега 1,8 милиона хектара у Војводини, потребно је чак 25.000 ракета. Лансирне станице су, онда, у сезону „ушле“ са недовољним бројем ракета.
– Као и претходних година, ради свих 13 центара у Србији, а активирана је мрежа од 1.428 лансирних места – каже Зоран Бабић, начелник Центра за одбрану од града РХМЗ.
– Ове године смо укупно имали на располагању 15.100 ракета, или просечно 10,7 по лансирном месту.
Како Бабић каже, екстремно нестабилна година условила је да се од 24. априла утроши чак 8.635 ракета! Иако је набавка ракета, по Закону о одбрани од града, искључиво у надлежности РХМЗ, до сада је 40 локалних самоуправа купило додатну количину од 2.031 ракете, а из Центра очекују испоруку 530 ракета од Секретаријата за пољопривреду Војводине.
– Очекујемо да се одобре додатна средства за набавку ракета, а готово свакодневно прискачу у помоћ општине, као и АП Војводина, са својим набавкама – каже Бабић. – Иако је то надлежност РХМЗ, позитивним тумачењем закона од Министарства пољопривреде, омогућено је општинама да могу да набављају ракете и додатно стимулишу рад стрелаца.
Како је Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, рекао за „Новости“, Влада Србије је покренула процес успостављања аутоматизованог система противградне заштите.
– Не постоји нигде у свету стопостотна заштита од града, и посебно ако су то традиционални системи испаљивања ракета – каже Недимовић. – Први простори који ће бити обухваћени аутоматском противградном заштитом биће Колубарски и Мачвански округ, радарски центар Ваљево. План је да у наредним годинама територија целе Србије буде покривена тим системом. Ефикасност ће се умногоме повећати, односно прецизност гађања облака биће знатно већа.
По Недимовићеви речима, у наредном периоду инсистираће се на успостављању координиране сарадње у региону.
Да недовољана размена података између земаља са којима „делимо“ облаке, међутим, није једини разлог неефикасне одбране од града, сматра Мирослав Мијатовић, из Подрињског антикорупцијског тима.
– Главни разлог неуспеха одбране од града, упркос испаљивању великог броја ракета, јесте њихов лош квалитет – каже Мијатовић. – Док ракете које се користе на Западу, чија је ефикасност 70 одсто, садрже од 40 до 80 одсто сребројодида, у нашим ракетама овог хемијског реагенса има свега од осам до 13 одсто. Осим тога, на списку проблема је мали број младих, обучених стрелаца, који могу да прате развој технологије у овој области. Стрелци су по правилу старији људи, а станице су на врло неприступачним локацијама.
КОЛИКО КОШТАЈУ СТРЕЛЦИ
– ЗА свако лансирно место ангажују се по два стрелца, до 15. октобра, када се завршава сезона – каже Бабић. – Иначе, надокнада за рад из буџета РХМЗ је 4.000 динара месечно по стрелцу, док локалне самоуправе, њих више од 80 одсто, додатно стимулишу њихов рад. На почетку сезоне имали смо проблема на подручју Расинског округа, али се и ту ситуација поправила.
МОДЕРНИЗАЦИЈА
– АКО се систем модернизује аутоматским лансирним ракетама, како је премијерка Ана Брнабић недавно најавила, онда бисмо могли да имамо нови озбиљан проблем, много већи мањак ракета – каже Мијатовић. – Наиме, ако кубуримо и са садашњим оптималним бројем од 25.000 ракета, како ће тек бити са новим системом који захтева барем три пута веће количине „муниције“. Србија сада набавља 10 до 15 ракета по станици, а аутоматски систем лансира тај број само по једној акцији.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Бојана Царановић