Прошле су две године откако је установљена ознака за храну Српски квалитет, а гаранцију да је производ направљен од најбољих сировина има тек 11 производа и то из сектора меса. Правилник за храну биљног порекла очекује се до краја године. Стручњаци кажу да етикета Српски квалитет има потенцијал да домаћој премијум храни одшкрине врата светског тржишта, а ми смо истраживали које су препреке на том путу.
У глобалном свету најбољу цену постижу локални производи. Француски сиреви и италијанске пршуте на пут престижа кренуле су пре 60 година. Српски ајвар, малина и шљивовица тек су на старту трке за заштиту географског порекла и промоцији ознаке Српски квалитет.
„Пружа предност нашим произвођачима да буду конкурентни како на тржишту у Републици Србији тако и надам се да ћемо тај знак промовисати и у региону“, каже Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Додаје да то неће моћи само Министарство пољопривреде да промовише, због самих капацитета које има, као и да ће морати да се укључе и медији и прозвођачи.
Каже да је ознака Српски квалитет посебно важна за живинарску производњу, те за сектор воћа и поврћа. Ипак, биљни произвођачи још чекају правилник на основу кога би могли да конкуришу за ознаку која им пружа шансу да боље зараде, а потрошачима улива сигурност у добар квалитет сировине и традиционалну припрему.
„Српски потрошачи већу предност дају домаћим производима него страним када имају добру алтернативу поготово у сектору прехрамбене индустрије где и српски трговци у 80 посто случајева форсирају српске производе“, наводи Жељко Малиновић из Привредне коморе Србије.
Произвођачи кажу да је најважније освојити домаћег купца, али да се најбоља зарада ипак постиже извозом. А из света потврда да претерујемо у својој представи о себи – нисмо ни најбољи ни најгори. За аутентичне производе из Србије готово се не зна.
„Српски производи нису познати у свету. Нема ни лоше ни добре слике која је везана за појам српске хране. Ипак, оно што је важно, имам италијанске пријатеље који ми стално траже да им донесем ајвар. Тако да се ја стално враћам кући са гомилом тегли. Дакле, добар квалитет постоји, али мора много још да се ради на рекламирању“, наглашава Емануел Хајдер, експерт Организације за храну и пољопривреду УН.
Пројекат Српски квалитет, поред ресорног министарства подржавају и Уједињене нације и Европска банка за обнову и развој. Сировину и знање имамо, недостаје још добар глас који се далеко чује.
ТопПрес/ Извор: РТС