Горњи Милановац – На планини Рудник за археологе увек има посла, а свако копање на територији коју су вековима уназад насељавале различите цивилизације може да буде плодоносно. Ни мештани овог краја нису остајали празник руку, па се често дешавало да пронађу неки предмет из доба Римљана који би касније завршио као експонат у неком од српских музеја. Ипак, има и оних који на Рудник долазе у нади да ће пронаћи археолошко благо, које ће касније уновчити.
„Све чешће се на Руднику могу видети људи који нелегално долазе са детекторима и врше ископавање свега и свачега, вероватно мислећи да ће пронаћи неке предмете које ће касније скупо продати. Подручје читаве планине је права археолошка ризница и има пуно налазишта. Ја сам сасвим случајно у близини некадашњег Римског гробља пронашао кашику из доба императора Клаудија, на њој се налазио његов грб и поклонио сам је“, прича за РИНУ Будимир Васић мештанин Рудника.
Осим у време Римљана, археолошки налази доказују да се и у праисторијском добу на врховима Рудника експлоатисала руда на најпримитивније начине. Рудник Прљуша стар скоро шест хиљада година тада је био једини извор живота праисторијском човеку. Данас, са овог места се пружа величанствени видиковац на пола Шумадије а где год да се окренете обасјаће вас сјај полудрагог камена – горског кристала.
„Он се у праисторији користио као алат јер је изузетно оштар и може да пререже неге друге материјале. Сви ти докази показују како су се тада људи сналазили и борили да преживе не бирајући начине. Све су проналазили у природи и од тога живели. За полудраги камен горски кристал важи веровање да одбија негативну енергију, па га људи често носе и као неку амајлију. На киши се пере, а на сунцу пуни зато не треба да чуди што сија на овом локалитету“, изјавио је Момчило Пауновић директор Дома културе на Руднику.
Детаљна археолошка итраживања на овој планини започела су 2009. године у сарадњи са Министарством културе. За ових једанаест година на падинама Рудника осим праисторијских и античких трагова пронађени су остаци и средњовековних грађевина, за то време потпуно необичних.
Рудници бакра и злата били су са једне стране благосов, а са друге проклетство, јер су због великох богатства Рудник желели да освоје многи. Зато су се на његовом подручју налазиле и бројне радионице у којима се правило средњовековно оружје, па се може рећи да је ова планина у то доба била и центар наменске индустрије. О специјализацији за одрђене врсте оружја говоре и имена данашњих села попут Копљаре, Штитаре и Лукаре.
„Заповедници српске војске и племићи у то време морали су да буду и полиглоте, због великог броја страних трговаца. На Рудник је у то време у запечаћеним оловним пломбама (слично данашњим шлеперима) стизала луксузна роба, а извозила се руда. Сребро, злато и олово ишло је у Борач, а затим даље према Београду. Археолошки налази открили су средњовековну Србију као богату земљу, добро уређену законима и са развијеном администрациојом“, рекао је Дејан Радичевић професор на Филизофском факкултету у Београду.
Планина Рудники и ове године била је место где су археолози вршили изузетно битна истраживања. Урађена су ископавања на локалитету Дрење, где је пре пет година пронађен печатник кнеза Лазара. Претпоставља се и да се на Руднику налазила и ковница новца.
ТопПрес/ РИНА
