Члан Надзорног одбора ЕПС-а Александар Гајић изјавио је данас да се не очекују рестрикције нити додатна повећања цене струје током зиме, поред већ најављеног од септембра за 6,5 одсто за домаћинства, али да ће вероватно морати да поскупи струја за привреду, пошто није мењана.
„За комерцијално тржиште односно привреду вероватно ће доћи (до поскупљења), пошто ту цена није подизана. Вероватно ће доћи, а када и колико… , нисмо направили никакву анализу, нисмо поднели захтев“, рекао је Гајић за Танјуг.
Влада је раније донела одлуку да цена струје за привреду и даље остане ограничена на 75 евра по мегавату без ПДВ-а, до 31. августа.
Објаснио је да ЕПС подноси захтев министарству, које онда даје сагласност, да би затим о томе могла да одлучује Агенција за енергетику Србије (АЕРС), као регулаторно тело које је независно од владе.
Он је напоменуо да цена од 75 евра по мегавату за привреду није довољна цена за ЕПС, ако се има у виду да мора да увози струју и по ценама од око 500 евра.
Тако да ће вероватно морати да дође до поскупљења, поновио је Гајић и додао да ће се вероватно радити комплетна анализа како бисмо избегли оно што се сада дешава у земљама Западне Европе.
„Дозвољено поскупљење од 6,5 одсто за домаћинства је минимално, да би ЕПС остао на грани и могао да функционише и не очекујем додатно повећање цене струје за домаћинства односно за оне који су на загарантованом снабдевању, ове године сигурно не“, навео је Гајић.
Што се тиче евентуалних рестрикција струје, не очекује да ће бити потребе за тиме, како каже, имајући у виду предузете мере када је реч о снабдевању, али и могућност добијања додатних количина гаса из Русије по већ уговорним ценама.
„Не би требало да буде никаквих рестрикција, ЕПС ће обезбедити стабилно и сигурно снабдевање током зиме“, рекао је Гајић Танјугу.
Каже да је у Србији због високих температура повећана потрошња струје у јулу 20 одсто у односу на јун.
Додаје да ЕПС, ипак, од укупне продаје не увози више од десетак процената струје.
Проблем би, како је навео, могао да настане ако дође до несташице гаса, када би морали да купујемо гас на комерцијалној основи, напоменуо је Гајић.
Каже да немамо довољно угља и да, на пример, из копа Дрмно у Костолцу добијамо дневно око 4.000 тона угља, а да је потребно 80.000 тона.
„Угља немамо довољно, тек је недавно ЕПС донео одлуку да својим радницима да угаљ, али не више по дотираним него комерцијалним ценама. Ипак, ако увеземо све што је предвиђено из околних земаља, постоји могућност да се обезбеди стабилно снабдевање струје у наредном периоду“, навео је Гајић.
Напомиње да су сви блокови тренутно на мрежи осим А1 у ТЕНТ у Обреновцу.
„Завршиће се ускоро ремонт блока А1, а онда иде Б2 од 650 мегавата, па А3 и А5 у Обреновцу“.
Каже да је производња струје у хидросектору смањена 27 одсто у односу на прошлу годину, као и да би у септембру требало да почне последња фаза ревитализације агрегата А3 односно да почне да се монтира.
Како је рекао, већина делова је стигла, док је за неке друге проблем транспорт, због чега се сада разматра да ли може домаћа привреда те недостајуће делове да направи.
„Рок за ревитализацију тог последњег, шестог, агрегата на Ђердапу 1 је 13,5 месеци“, додао је он.
Гајић је навео, када је реч о новим капацитетима, да је у плану градње реверзибилне хидроелектране Бистрица и евентуално Ђердапа 3.
Каже да је проблем око Ђердапа 3 био око обезбеђивања сагласности Румуније да дозволи коришћење заједничке воде из Ђердапа 1, али да сада постоји интерес Румуније и да је био покушај да и они буду сувласници, пошто нисмо успели за учешће у нуклеарној електрани у Бугарској да добијемо довољну количину акција.
„Мислим да су оба пројекта добра, али малу предност малу дајем Бистрици, пошто је све на нашој страни и није потребна сагласност околних земаља. Цена је нижа и износи око 600 милион евра, док би Ђердап 3 сигурно био скупљи“.
Гајић, такође, каже да би за Србију било добро да користи нуклеарну енергију и да су чак и САД пре неки дан и формално дозволиле градњу модуларних нуклеарних електрана мале снаге.
Наводи да је реч о реакторима развијеним за велике нуклеарне руске подморнице, које се направе и истестирају у фабрици и онда као „лего коцка“ поставе где треба.
Гајић је рекао да би код нас могле да се користе и за уравнотежавање на мрежи и надокнаду услед евентуалних испада и губитака других енергетских капацитета.
Уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић је рекла за Танјуг да је до сада била велика потрошња струје лети и зими, али да су почеле да расту температуре због чега је у јулу повећана потрошња струје у јулу у односу на јун, и да је потрошња била близу потрошње у зимским месецима.
„ЕПС обезбеђује довољно струје и као што су рекли, неће бити рестрикција, јер се то не исплати ниједној електропривреди. Ако вам неко укине струју, ви ћете онда надокнадити ту потрошњу, што је још горе за електроенергетски систем“.
Такође, напомиње да ЕПС и сада увози струју, али да не купује сву струју на берзама, већ је купује и од суседних електропривреда, као у БиХ и Републици Српској.
На питање какве су тренутно цене на спот тржиштима односно берзама у Европи, каже да је данас цена у Француској и Италији већа од 440 евра по мегават сату, а у Србији је око 400 евра, што значи да је то 10 или 11 пута више него што је била прошле године у ово време.