Shopping cart

No Widget Added

Please add some widget in Offcanvs Sidebar

TnewsTnews
  • Почетна
  • Вести
  • Без Шумадије не би било ни Србије: Ту су рођене велике српске војсковође које су покренуле народ против Турака
Вести

Без Шумадије не би било ни Србије: Ту су рођене велике српске војсковође које су покренуле народ против Турака

1

Горњи Милановац – У стварању модерне српске државе највећи значај имала је Шумадија и људи са тог подручја. Сретење – Дан државности Србије, највећи државни празник, слави се у знак сећања на два централна тренутка у културно-историјском идентитету Срба.

Тог дана 1804. године започеле су борбе против дахија и за ослобођење од Турака, а 1835. и за успостављање уставности када је у Крагујевцу проглашен Сретењски устав.

Непобитна је историјска чињеница да су Шумадија и њен “кров”, Рудник, изнедрили велике ослободилачке походе и у Првом и у Другом српском устанку, без којих не би било ни доношења Устава двадесетак година касније јер су северни обронци планине допринели сламању окупатора у Првом, а јужни у Другом устанку.

“Шумадија је свакако географски центар збивања на Сретење. Први српски устанак и Устав Књажевине Србије донесени су у Шумадији. Устанак је избио у Орашцу надомак Аранђеловца, а Сретењски устав проглашен у Крагујевцу”, подсетио је за РИНУ историчар Момчило Павловић.

Он објашњава да су се Срби тог доба побунили не зато што су одмах желели независност и аутономију већ зато јер је поремећен један, како каже, устаљени систем у коме су до тада живели.

“Иако су Срби у Аустрији и ‘од прека’ уживали већи степен аутономије, црквене, културне итд., они се нису дигли на оружје. На оружје су се дигли шумадијски народ и шумадијски свињарски трговци, као и искусни ратници јужно од Саве и Дунава”, напомиње Павловић.

По његовим речима, не треба много да чуди зашто у Београду није било устанка јер ту 1804. и није било много Срба.

“Срби су били у залеђини, на обронцима Шумадије. Ако узмемо Орашац као стајну тачку, централна збивања су се догађала када се дигао народ са Колубаре и Мораве. Тада је направљена осовина која је притискала дахије у Београду. А опет, дахије су се из Београда кретале према Руднику, према Хасан-пашиној Паланци (Смедеревска Паланка) и ту је дошло до опаких сукоба. Дакле, све Шумадија”, истиче историчар.

Говорећи о општим плановима и општем стању народа уочи подизања устанка, он указује на тежак положај укупног српског народа крајем 18. и почетком 19. века, наводећи да су историја и географија определиле и судбину српског народа.

“Додирне тачке између Османског (Турског) и Хабзбуршког (Аустријског) царства додиривале су се на границама и подручјима где је живео српски народ. Делови народа живели су час у саставу једног, а час у саставу другог царства и важно је рећи да су Срби узимали учешће и на једној и на другој страни, мада више на страни Аустрије. Гледајући целину народа, отприлике половина Срба живела је на једној, а половина на другој страни”, закључује Павловић.

ТопПрес/ РИНА

Повезане ознаке:

Коментари су затворене

Читајте још

We use cookies to give you the best online experience. By agreeing you accept the use of cookies in accordance with our cookie policy.

Close Popup