Зова би могла постати једна од омиљених воћака наших сељака, јер рађа више од грожђа, има сличну цену, а посао и улагања су многоструко мања.
Зова тражи суву и песковиту земљу, па је север Војводине тренутно центар њеног узгоја у нашој земљи. На овом подручју десетак воћара успешно узгаја зову, најчешће сорту која долази са запада Европе, под називом хазберг. Зова рађа од 10 до 12 тона по хектару, тренутно је откупна цена 45 динара, може се продати и за више, али произвођачи рачунају укупно око 600.000 динара по хектару од продаје. Јене Шерфезе, узгајивач зове из Хоргоша, каже да се принос по хектару може и удвостручити, ако произвођач савлада све вештине и природа подари добре услове. Откуп је 15 одсто повољнији него прошле године, али некад смо продавали килограм и за 65 динара. На истој парцели можете добити најмање исту количину као грожђе, сасвим могуће и много више, чак дупло, а улагања су вам много мања. Нема хемијске заштите, готово да је органска производња, лако се умножава, а нема ни пуно посла око ње. На крају, много се лакше и бере од грожђа – Каже Шерфезе, који има око три и по јутра под зовом.
Орезивање почиње у новембру, после се само одржава међуредни простор, што зову чини једном од најрентабилнијих култура бобичастих плодова. На нашем тржишту потражња за зовом је већа него што тренутно можемо да произведемо. Откупљивачи су често заинтересовани и за цвет зове, али воћари чекају крај августа и бербу плодова јер је принос од њихове продаје и шест пута већи. Зова се користи у фармацеутске сврхе, у прехрамбеној индустрији, познато је да има 75 начина примене и у односу на друге врсте одмах је иза алоје вере. Имао сам неколико понуда из Швајцарске да овде прерађујем зову и извозим им те производе који су тамо јако популарни, поготово у лечењу. Али ја ћу сада 70 година, то треба неко млађи да ради. Од када је на Западу забрањена употреба синтетичких боја у прехрамбеној индустрији, зова је добила додатно на значају јер служи и за фарбање – наставља Шерфезе.
Ово је једна од биљних врста чији сваки део има хранљиву или фармацеутску вредност каже проф. др Владислав Огњанов, редовни професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, али и узгајивач зове. Од цвета се праве сокови, а сируп зове је по његовом сведочењу најскупљи који можете наћи на рафовима трговина у Аустрији. Иначе у тој земљи производња зове је веома развијена, годишње у само Немачку извезу 1.000 тона ове воћке. Од плодова могу да се производе џемови који су све популарнији. Код нас се у Бачким виноградима прави тај специјалитет. Порто вина не могу без зове, а производе се и ракија или чај. Улагања су мала, а када би домаћинства успела да развију и прерађивачку производњу, са хектаром или два, четворочлана породица могла би нормално да живи – каже Огњанов.
Велики потенцијал налази се и у сортама које ничу на нашем поднебљу. Како додаје, популарни хазберг донеси око 100 грама по грозду, док наша љубостиња и до 450 грама.
За миран стомак, јаку крв и лак сан
Цветови зове, који се највише и користе, садрже етерично уље које има око 40 материја, а богато је гликозидима, танинима, флавоноидима, каротенима, рутином и витаминима. Бобице зове садрже алкалоиде, каротене, танине, органске киселине и витамине А, Б и Ц. Претпоставља се да су флавоноиди које садржи зова одговорни за већину њених лековитих својстава. Флавоноиди су моћни антиоксиданси који штите наше ћелије од оштећења. Сличног састава су и листови. Сви делови су богати гвожђем, натријумом и калијумом.
ТопПрес/ Извор: Блиц, Александар Латаш