Tanjug O.ToskicTanjug O.Toskic

Група бивших осуђеника из Крагујевца ускоро ће заједно отворити пекару, како би себи обезбедили радно место, искорачили из криминала и тако прекинули зачарани круг повратка у затвор.

Они су најпре основали удружење „После кише“ и брзо окупили 700 чланова, а колико су озбиљни сведочи чињеница да им помажу правници, студенти, психијатри, омбудсман и општина која им је дала просторије. Сврха удружења је саветодавна помоћ онима који изађу из затвора, али и конкретна помоћ- посао и редовна плата.

Душан Мирић, бивши осуђеник, председник удружења, објашњава да након служења затворске казне они готово да немају никакву шансу да се запосле.

На сваком кораку – рампа

– Разумем да нас неће запослити у банци или трговини, али зашто је потребна потврда да нисмо осуђивани да би правили намештај или хлеб. Ја не могу да зарадим за алиментацију детету, да га као отац издржавам. Нико неће да ме запосли, а суд ми прети затвором ако не плаћам. Познајем човека који је отац троје деце, био у затвору пре 15 година због младалачке туче, а и сада тешко налази послове. У очају ми недавно рече – Дуле, ја ћу да „ставим капу“. Мислио је на фантомку. Удружење му је помогло уз помоћ Центра за социјални рад, добио је малу помоћ, али довољну да њега задржимо ван криминала, а друштво заштитимо. Мој познаник је уз новчану помоћ породице хтео да почне таксирање, али речено му је да може да буде власник такси службе, не и да вози пошто је робијао више од две године. На сваком кораку нас чека рампа – објашњава Мирић разлоге удруживања бивших осуђеника.

Један од њих је и Стефан Давидовић (34). У старту каже: „Сам сам крив за све“.

– Али, крив сам за прошлост, нисам за будућност. Ми тражимо само шансу, али како да вас убедимо да смо се променили ако нам не дате шансу за то – месец, два, три. Тражимо шансу да пробамо поштено – појашњава Стефан.

Правиће ванилице

Ту шансу удружењу је дала мајка бишег осуђеника, власница пекаре у центру града. Видевши да је у питању озбиљна идеја која има подршку инстутуција, ова жена је пекару у којој више не ради уступила удружењу на коришћење, да би њен син и остали који желе да крену поштено имали шансу. Светлана Живковић, власница пекаре, каже да је уговор потписан, а да ће она своје вишедеценијско знање пренети свима који желе да уче. Душан председник удружења је пекар, он и ја ћемо обучавати заинтересоване. Имају простор, машине, само да раде. Производиће трајна пецива, ванилице, кокос кифлице, колаче са кикирикијем. Врло су озбиљно наступили, већ су нашли у којим ће радњама продавати. Ја сам мајка осуђеника, знам колико им је тешко и због тога сам радије пристала њима да дам локал и опрему него да то издам. Верујем у њих – каже Светлана.

Душан Мирић каже да ће кроз пар недеља моћи да стартују и на тржиште избаце прве колаче. Оно што их кочи је почетни капитал за брашно, шећер, џем, крем.

– У старту нам треба око 3.000 евра и сада практично вучемо за рукав привреднике и неке организације да нам помогну, само да почнемо. Већ смо добили тону брашна, помоћ од Владе Трифуновића и организације „Хумано срце Шапца“, која се сама понудила да помогне. Обратили смо се многима, свакога дана некога зовемо, нама од тога будућност зависи. Ова ће пекара хранити четири породице – објашњава Мирић.

Каже да код пекаре не стају, да већ преговарају о подизању пластеника, за шта имају и донаторе и купца поврћа. Пластеник би им донео још два радна места. Бивши осуђеник који ради у Минхену већ 17 година донираће удружењу комби којим ће радити селидбе и запослити још некога.Од 10, њих шест понови дело

– Удружење су основали махом повратници у извршењу кривичних дела којима је доста затвора. Циљ нам је да они који не знају коме се обратити после робијања могу да се обрате нама којима верују, а ми ћемо инстутуцијама. Након затвора неки се пропију, психички попусте или почну да малтретирају породицу, циљ нам је да их упутимо психијатру или Центру за социјални рад пре него што нанесу штету некоме и опет заврше у затвору. Да бескућницима дамо кревет на неколико недеља пре него што „ставе капу“. Са једне стране помажемо бившим осуђеницима, а са друге држави у којој од 10 осуђеника њих шест понови дело по изласку из затвора- појашњава Душан Мирић.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс/ Марија Раца