Божић празник рађања новог живота

Божић празник рађања новог живота

Српска православна црква и њени верници  прославиће сутра Божић који се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа због чега представља пре свега празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства.

Божић, један од два највећа хришћанска празника, празнује се три дана, а прослава почиње пре свитања звонима на православним храмовима.

Сви обичаји и обреди везани за прослављање Божића који се обележава по јулијанском календару имају један основни смисао и своде се на један циљ, а то је замолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина, што је изражено и у краткој народној здравици и молитви за Божић: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“.

Божићу претходи шестонедељни пост, као и празници Туциндан који се прославља два дана пред Божић и Бадњи дан уочи самог Божића.

Према старим обичајима, на Туциндан се коље и реди, односно припрема печеница за Божић, која се некада „тукла“ – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, да би се касније убијено прасе или јагње клало и спремало.

Због тог обичаја, овај дан је и назван Туциндан, а према народном веровању, децу данас „не ваља“ тући јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева.

Обичај везан за клање печенице, како се претпоставља, остао је из многобожачких времена и везан је за жртвоприношење, а хришћанска Црква га је прихватила и благословила јер после Божићног поста, који траје шест недеља, добро дође јача храна.

Након Туциндана, дан уочи Божића, слави се Бадњи дан којим и почиње Божићно славље, а који је назив добио по томе јер се тога дана сече Бадњак и уноси у кућу.

И за сечу Бадњака, младог храстовог или церовог дрвета, везују се многи обичаји, а полазак по њега у шуму у зору објављује се пуцањем из пушака и прангија.

По Бадњак одлази домаћин са децом, а када одабере одговарајуће дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак тако што засеца секиром укосо и то са источне стране.

По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем.

Током сече, води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не сме се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Бадњак као симбол представља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговештава и дрво Крста Христовог.

Такође, друга симболика Бадњака је у томе, што његовим паљењем пред рођење Христово верници потврђују своје одрицање од старословенског паганског бога Бадње чији је кип био дељан од дрвета. Тако су примивши хришћанство, уочи дана када се нови Бог родио, Срби свог старог адњу бацили у ватру.

Такође, смисао Бадњака је и у томе што се укућани око бадњака загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.

На Бадње вече, када падне мрак,по обичају домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, Бадњак, који се ставља на огњиште, али с обзиром да огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи и одмах се једно дрво ложи.

Уз печеницу и Бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући.

Домаћица у сламу под столом за којим се вечера ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчке, које деца траже и пијучу као пилићи.

Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.

Када се унесу печеница, Бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар „Рождество твоје“, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу.

Вечера је посна, а обично се припрема пасуљ пребранац, сарма, свежа или сушена риба и друга посна јела.

Божић, један од два највећа хришћанска празника, празнује се три дана, а прослава почиње пре свитања звонима на православним храмовима.

Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на Божићну Литургију и Свето Причешће након чега се поздрављају до Богојављења традиционалним поздравом „Христос се роди! Ваистину се роди“.

Рано пре подне, у кућу долази специјални гост – положајник, који се посебно дочекује.

Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета или пећи где џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља. Амин, Боже дај“.

Положајник симболише Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење.

Домаћица послужи положајника и дарује га неким прикладним поклоном.

Још један од незаобилазних обичаја за Божић јесте и ломљење чеснице, која се замеси ујутру рано, а у тесто се стави метални новчић, који може бити златни, сребрни или обични.

Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак.

У урбаној средини, где нема ни ватре, ни огњишта, шуме, дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу, у кућу се уноси мања храстова гранчица и мања количина сламе, а заједно са печеницом на Бадње вече уноси се у кућу и ставља испред славске иконе на источном зиду стана.

Запале се свећа и кандило, што симболизује ватру и огњиште, кућа се окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају или се прочитају из Молитвеника и то вече се проводи у пријатној породичној атмосфери.

Данас већина православних породица у Србији празније овај дан, прилагођено новим условима живота, али и даље са симболима Божича – бадњаком, полозајником, чесницом…. и то је дан у коме су породице на окупу и код куће.

ТопПрес/  Извор: Танјуг

KOMENTARI