Намирнице које лети најчешће доводе до тровања храном су месо, млеко, нарочито непастеризовано, јаја, неопрано воће и поврће, као и сокови од њих, док некада до тровања може да доведе и сирово брашно, изјавила је инфектолог Саша Божовић.
Она је за Танјуг рекла да и мајонез често може бити узрочник тровања.
„Лети најчешће имамо тровања сладоледом, као и тровање на неким слављима ако су у питању свадбе, па су то неке кремасте торте од јаја или, рецимо, врло често имамо и тровање буреком, без обзира да ли је то сир или месо“, навела је Божовић.
Она је нагласила да код неких бактеријских токси инфекција, односно тровања храном период инкубације, односно период од конзумације хране до појаве првих симптома буде врло кратак, по неколико сати.
Према њеним речима, када дође до породичне епидемије за кратко време, чест кривац су микроорганизми који се брзо преносе.
Током лета има много вируса које изазивају стомачне тегобе, а узрок тровања храном утврђује се на основу анализе столице оболелих.
Божовић је навела и да се клиничка слика оболелих са стомачним тегобама било да је реч о вирусима или бактеријама не разликује много и да су симптоми увек мучнина, повраћање, болови у стомаку, дијареја, некада са температуром, а некада без ње.
Докторка је истакла и да путеви преношења стомачних инфекција могу бити различити – путем воде и тада је реч о хидричним епидемијама, када оболи велики број људи, затим путем заражене хране, прљавих руку или предмета које су додирнуле оболеле особе.
„Често смо имали инфекције где кухињско особље може бити клицоноша. Они могу да немају никаквих тегоба, а могу да преносе различите бактерије, између осталог и салмонелу. Зато су битни санитарни прегледи“, нагласила је Божовић.
Према њеним речима, терапија је најчешће рехидратација – надокнађивање течности јер се доста губи повраћањем и дијарејом, док се антибиотици избегавају, осим код јако тешких клиничких слика оболелих, као и ако је реч о особама које имају и неке друге болести.
Антибиотици се укључују ако је реч о бактеријској инфекцији, а то се утврђује лабораторијским анализама.
„Код бактеријске инфекције увек су високи леукоцити са предоминацијом одређене врсте гранулоцита или неутрофила и повишен CRP који рецимо може да иде код бактеријских инфекције до неколико стотина, док код вируса он буде негде до 40. Тако да можемо посредно ипак да на неки начин прејудицирамо шта би био узрок инфекције“, објаснила је она.
Божовић је навела и да, генерално, тровања храном пролазе без компликација у већини случајева.
ТопПрес/ Извор: Танјуг