Топола – Бављење фолклором углавном почиње од малих ногу. Родитељи уписују своју децу да би се дружили, учили, стицали основе о нашој култури народним обичајима, игри, песми. Многи уз фолклор одрастају и ту и остану али многи и одустану. Живот их поведе на другу страну па фолклор само остане љубав из млађих дана. За Вељка Матић из села Јунковац фолклор је много више од играња а то је и доказао уписом балетске школе.
„Вељко је од малих ногу имао жељу да се бави фолклором и да игра, нема генетске предиспозиције за то али ипак нешто га је ка томе вукло. У почетку смо сви мислили да је то дечији хир да ће га проћи, да ће пожелети нешто друго као што иначе деца раде у тим годинама али није било тако. Уписали смо Вељка на фолклор кад је имао 10 година и ево још увек је у тој причи, чак шта више наставио је даље. Он је једини дечак са територије наше општине који је одлучио да се за фолклор школује, уписао је балетску школу „Лујо Давичо“ у Београду, одсек народне игре“, прича поносна мајка Душица.
Балетска школа „Лујо Давичо“ основана је 2. октобра 1947. године у Београду као прва државна балетска школа у тадашњој Југославији.
„Ништа нисмо знали о тој школи, све је то за нас била непознаница али наш син је увек имао нашу подршку па тако и сада. Информисали смо се, припремили се за пријемни, положиo је и ево нас. Школска година је почела и надамо се да ћемо изгурати и испунити Вељков сан да постане кореограф. Вељко није имао музичко образовање, али успешно је савладао све што је било потребно. На смеру места има само за осам дечака и исто толико девојчица. Срећни смо што је у тој групи ове године и Вељко“, истиче Душица.
Подршка родитеља и љубав су неопходни за успех младих, Вељко је имао среће да уз њега и његове жеље стану родитељи који му верују и који су му ослонац и подршка. Велику подршку Вељко има и од КУД „Опленац“, ту је започео бављење фолклором и уз веште учитеље стекао бројна признања.
ТопПрес