foto-tanjug-rade-prelic

Генерални директор Радио-телевизије Србије (РТС) Драган Бујошевић изјавио је данас да ће држава највероватније наставити да финансира јавни сервис, уз телевизијску претплату која би идуће године могла да поскупи, али како је рекао, не много, јер би остала јефтинија од два евра.

Бујошевић је за округлим столом о финансирању јавних сервиса рекао да је у протекле три године обезбеђено стабилно финансирање РТС, од када је Влада Србије крајем 2015. одлучила да из буџета финансира РТС, што истиче крајем ове године.

Разговори кажу да ће се тај модел наставити, рекао је Бујошевић.

Он је навео да је овогодишњи буџет РТС око 90 милиона евра.

Пре три године био је 96,5 милиона, а следеће године око 70 милиона евра, изјавио је Бујошевић.

Јавни сервис Србије, како је рекао Бујошевић, годинама није имао стабилно финансирање и да је, кад је он дошао на њено чело, РТС била презадужена кућа.

Претплата, издвајање из буџета, продаја програма и маркетинг – све то нису баш стабилни извори финансирања јавног сервиса, рекао је Бујошевић.

Он је навео да је у једном моменту тек 28 одсто грађана плаћало претплату, када је Влада Србије одлучила да из буџета издвоји бескаматна средства јавном сервису.

Према његовим речима, до краја 2015. то је било „на кашичицу“ и то углавнмом одлазило на плате запослених.

Бујошевић је оценио да се модел финансирања РТС делом из буџета и претплатом грађана кроз рачун за струју показао добрим, јер сви плаћају струју и веома је мали број оних који плаћајући рачун за струју умање за износ 150 динара РТВ претплате.

Претпоставка је да ће претплата у идућој 2019. бити повећана, али не много, биће испод два евра, рекао је он.

Бујошевић је предочио да је претплата 150 динара, а најефитинији пакет за кабловску ТВ 1500 динара и напоменуо да Влада увек може да одустане од финансирања, што би увек добило подршку у јавности због тога што, како је проценио, 90 одсто грађана не схвата зашто плаћа претплату, кад већ плаћа кабловску.

Мислим да ће се стабилно финансирање РТС наставити и даље, оценио је Бујошевић.

Генерални директор РТС указао је да независност јавног сервис не зависи само од начина финансирања, већ и од регулаторних тела, и начина избора Управног одбора и генералног директора.

Не може се побећи од тога да су њихови избори обавијени велом политике, пошто их бира Скупштина Србије, изјавио је он.

Али, кључно за независност јавног сервиса је ниво политичке културе друштва, нагласио је Бујошевић.

Државни секретар задужен за медије у Министарству културе и информисања Александар Гајовић је, у име Министарства, поручио да је за Србију важан „јак и добар јавни сервис“ и да је њихов предлог да се буџетско финансирање јавног сервиса настави и у наредне две године.

Он је навео да се 2013. као члан Радне групе за израду сета медијских закона, противио финансирању јавних сервиса из буџета, али да је тада донета политичка одлука да буде буџет плус претплата.

Гајовић је рекао да је Медијска стратегија важан документ, али, условно обавезујући и да су од тог документа, са којим се касни две године, много важнији медијски закони донети 2014. који „вапе за променом“.

Видећемо, кад будемо мењали законе о јавним сервисима како ће бити регулисано питање њиховог финансирања, закључио је Гајовић.

По оцени шефа Мисије ОЕБС у Србији Андреа Ориција, препознато је да привремени начин финансирања јавних сервиса утиче на њихову институционалну и уређивачку независност.

Према његовим речима, нова Медијска стратегија би требало да побољша законе и обезбеди независност кроз стабилно, одговарајуће финансирање и боље управљање у оба јавна сервиса РТС и РТВ.

Округли сто „Јавни медијски сервис у Србији – финансирање, управљање и регулација“ одржава се у оквиру Пројекта подршке јавним сервисима у земљама Западног Балкана који од фебруара 2018. до 31. јуна 2020. са 1.5 милиона евра финансира Европска унија.

ТопПрес/ Извор: ФоНет