Чачак, Горња Трепча – Цане Минић из чачанског села Горња Трепча пола свог живота провео је поред ‘веселе машине’, ипак како каже, професионално је почео од 2005. године. Из године у годину допуњавао је свој подрум у којем је била и ракија коју му је мајка оставила у аманет уз јасну поруку „један део можеш да потрошиш, други део мораш да сачуваш за своје потомке и ако можеш све то да дупло увећаш“. Тако је Цане почео да шири своју производњу а пресудно је било и једно такмичење са ког је донео највеће признање за ову област.
„Први пут сам се појавио на сајму на наговор пријатеља технолога 2005. године и добио сам оцену 19,07 а мој претходник је имао 19,06, тако сам постао први у земљи. Након тога сам девет пута своје резултете подизао и дошао сам до оцене 19,54. Ракију производим од чак 32 врсте воћа пекао сам и од поврћа. Основно воће за производњу ракије код нас у Србији је шљива, кајсија, крушка и дуња. Ја иначе радим и једну врсту крушке која се зове Такиша а млађи нараштај је зове Таша, она рађа у околони Вујна где је и откупљујем. Пробао сам произвести ракију од многих воћки на неке сам задовољан а на неке баш и нисам, са шљивом, кајсијом и дуњом сам постигао највише резултате, пријатно изненађење ми је ракија од мушмула, ракија од трњине оне се беру тек после прве слане јер онда су тек зреле“, каже за ТопПрес Цане Минић из Горње Трепче.
Минић открива да за квалитетну ракију воће не сме бити труло, мора бити добро зрело и посебна пажња се мора посветити фази тзв. одлежавања и чувања. Такође, најважнији процес је само печење ракије где се опет мора добро познавати овај посао у супротном и најмања грешка може утицати на квалитет.
Према његовим речима свако воће даје различиту количину ракије. Тако рецимо, за један литар ракије од дуње потребно је око 22 килограма плодова. Он наглашава да његова ракија од крушке важи за једну од најбољих ракија јер је произведена од изузетно квалитетних плодова.
„За добру ракију мораш имати квалитетно воће, ја плодове набављам од проверених људи са којима сарађујем годинама уназад и никад нисмо имали ниједан проблем. У Мијоковцима набављам најбољу кајсију а на Каблару најбољу крушку. Поред тога имам један хектар свог воћа и докупио сам још један, посадио сам црвену ранку нашу стару сорту шљиве“, каже произвођач ракије из Горње Трепче.
Минићева ракија на различитим манифестацијама окитила се великим златним медаљама, што је довољан показатељ квалитета. Овај воћар с поносом истиче да је у сваку капљицу његове ракије уткана историја, љубав и пожртвован рад те се с тога свака медаља чува са пуно пажње.
Ракија од купуса
Овај врсни познавалац љуте капљице у својој каријери покрај „веселе машине“ испекао је на десетине различитих укуса ракије, али можда је једини на нашим просторима који је поред воћа пекао и поврће и то купус. Како каже, поступак се не разликује пуно од класичног када се пече воће, али количина добијеног алкохола знатно је мања него што је обичај.
„Било која друга ракија лакше се добије него од купуса, нисам се ту баш прославио. Требало ми је око 100 килограма купуса да бих добио свега око литар и по ракије. Размишљао сам да због манифестације ‘Купусијада’ направим веће количине и да та ракија постане препознатљива као и купус за овај крај, међутим, одустао сам од те идеје, купусу је ипак најбоље место у лонцу и уз месо“, каже Цане.
Због специфичног укуса и малих количина, Цане ову врсту ракије само поклања пријатељима и никада не носи на такмичења.
ТопПрес
