Чинчиле могу да одахну, неће од њих правити бунде

Чинчиле могу да одахну, неће од њих правити бунде

Чинчиле у Србији коначно могу да одахну. Од 1. јануара почео је да важи Закон о добробити животиња, који је усвојен 2009. године, а којим се забрањује држање, репродукција, увоз, извоз и лишавање живота животиње искључиво ради производње крзна и коже. Ово се највише односи на чинчиле, које су у Србији гајене искључиво да би биле убијене због крзна.

Како кажу у Министарству пољопривреде, одредба је почела да се примењује са прелазним периодом од 10 година и ступила је на снагу 1. јануара. Тиме је спречено да оваква забрана угрози економски опстанак ових појединаца и фирми. Тачније, имали су времена да се прилагоде новим прописима.

– Европска унија оставила је чланицама могућност забране на нивоу држава, па се закони разликују од случаја до случаја – истичу у ресорном министарству. – Неке државе увеле су потпуне забране узгоја животиња ради крзна, а неке су појединачно забрањивале узгоје. У некима је то ограничено или потпуно онемогућено, као последица строгих прописа о узгоју животиња ради крзна чинчила, у земљама ЕУ.

На сајту организације која се бави бригом о природи и животињама ORCА, наводи се да је овај закон уследио после 15 година кампање „Да их не окрзну!“. То је, истакао је Елвир Буразеровић, директор ORCA, њихова најдужа кампања.

– Наша земља треба да буде земља чисте еколошке производње, земља која афирмише еколошки и етички прихватљиве делатности, насупрот крзнарској индустрији – рекао је Буразеровић.

Иначе, у ORCA наводе да је било и неколико неуспешних покушаја да се ова забрана укине, што није наишло на подршку јавности и законодавства. Неки од разлога који су били за укидање гајења и убијања животиња ради производње крзна, пре свега су еколошки и етички.

– Индустријско гајење крзнашица немогуће је спроводити на хуман начин, а количина лешева и опасних хемикалија које се користе у овој индустрији трајно загађују животну средину – наводи се у саопштењу ORCA. – Чак 100 чинчила је потребно убити да би се направио само један квадратни метар квалитетне бунде! Уз то, с обзиром на веома мали број фарми, од којих је још мањи број оних које рентабилно послују, тешко је говорити о било каквим економским користима за државу. Једна од две веће фирме које се баве гајењем ових животиња од 2010. до 2014. уплатила је свега 607.000 динара у буџет!

ПРОПИСИ У СВЕТУ

* Велика Британија – прва у Европи увела је забрану на етичкој основи, у Енглеској и Велсу 2000. године, која је ступила на снагу 2003. године. Забрана у Шкотској ступила је на снагу 2001. године, а у Северној Ирској донета је 2002. године.

* Аустрија – узгој животиња ради крзна забрањен је 2004. године, а забрана је ступила на снагу 2005.

* Македонија – законом који је ступио на снагу 2014. године забрањен је узгој животиња ради крзна, коже или перја.

* Словенија – 2013. године забрана узгоја и лова животиња ради крзна, коже или перја, ступила је на снагу 1. 1. 2015. године.

* Шпанија – 2015. године усвојила је строга правила да би се спречила еколошка штета у случају да животиње доспеју у природу, као инвазивне стране врсте.

* Хрватска – новим законом о заштити животиња, који је усвојен 2017. године, забрањен је узгој крзнашица.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости