Горњи Милановац – Којим год послом да се бавиш, ради то најбоље што знаш, мудра је и стара народна изрека, изговорена мали милион пута.
Лако ју је рећи, лако и поновити, али није је лако бити вредан, и то сваког изговореног слова.
Милена Пантелић, данас запослена у банци, била је сјајан ђак, прецизније 5.0, сјајан студент права, сјајан говорник страних језика – енглеским и француским служи се као матерњим – изузетан је мајстор кулинарства, неприкосновен борац на испитима физичке спреме и неизоставно – планинар.
Прича о заиста „свему најбољем“ где је била и учествовала вероватно би била обична и неупадљива да је није обојила нотом која је дубоко повезана са планинама, планинарењем, и то којим – планинама Шумадије и западне Србије.
Од обилазака тзв. шумадијске греде, Рудника, Авале, преко Букуље, Космаја до најлепших предела западне Србије, Таре, Мокре горе, Златибора, Златара, Пештерске висоравни, Голије итд., тражила је само нови вид опуштања, хватајући залете за изазове на професионалном плану.
Ни то не би било тако несвакидашње да Милена није чест гост баш Рудника, подрудничких насеља, Јарменоваца, екосела „Здравковац“, у којем се, каже, најбоље осећа и што је највише окрепљује… толико чест да њено присуство и појава, попут великих филмских и спортских звезда данашњице, изазивају пажњу, и где се људи запитају „колико, бре, ова особа проводи времена овде“, „нон-стоп је виђамо“.
Тако је заинтересовала све да је то један од разлога да понешто о њеном животу буде написано.
Упозната са намером да буде делимично „стављена на папир“, истиче да планинарење јесте њена страст, али да се ту не такмичи већ да то тек намерава да започне.
Како и да не започне, кад би тиме само наставила добро уходану породичну традицију.
„Моја мајка безмало 40 година планинари, обишла је све светске меридијане и боравила на готово свим континентима. Од ње је та пасија прешла на мене. Жеље ни мени не мањка, ипак обавезе које имам у својој струци и додатна усавршавања у погледу образовања узимају данак. Колико могу и кад могу отиснем се у природу. Тако сам васпитана, тако ћу учити и своју децу, а и муж ми је сличног формата“, каже за Глас западне Србије Пантелићева, мајка двоје деце.
Напомиње да је српске планине одушевљавају, али и да јој смета непримерена сеча шума којој смо сви сведоци као и аљкавост појединих „путника намерника“.
„Ако бих морала да бирам, Тару волим највише због непрегледних предела под шумом, она је најгушће шумско подручје код нас у Србији и у том смислу је ’број један’ међу планинским лепотицама. Ипак, Рудник, осим што је ’кров Шумадије’, поседује најчистији ваздух и мене лично учини најбоље одмореном и испуњеном. Прелепе стазе здравља, бајковити погледи са пропланака, видиковци, успон до врха, не знам шта бих пре. Такође, у историјском погледу је Рудник без премца, имајући у виду средњовековну димензију и све у вези са тиме. Радо му се враћам поготово што након боравка на Руднику видим да сам кудикамо продуктивнија него при повратку са других дестинација. Уопште није шала“, каже Милена и додаје да је за њу нешто најлепше у Србији руднички предео у Јарменовцима, назван „Здравковац Цоунтрy цлуб“.
Планове о такмичарским амбицијама и пријави на неке од планинарских акција има, али не у блиској будућности.
Кад је породичне обавезе мало „пусте“, биће времена за, како каже, успоне на врхове, али више не ревијално већ такмичарски.
„Волим здрав стил живота и природу. Пешачење и препреке на планинама, осим што корисно утичу на здравље срца и крвних судова, побољшавају концентрацију, и највише, креативну радну енергију. Надам се да ћу и ту бити успешна и да ћу брзо напредовати“, наглашава она.
Како је у свему што је радила била међу најбољима или несумњиво најбоља, Милену и планине чекају да је овенчају!
ТопПрес/ ГЗС