Црвено злато из Србије никад скупље у историји: За килограм малина ове сезоне очекује се цена и до 800 динара

Црвено злато из Србије никад скупље у историји: За килограм малина ове сезоне очекује се цена и до 800 динара

Ариље – Током прошле године малинари су коначно задовољно трљали руке, а све су прилике да ће тако ако не и јоп боље бити и ове сезоне. Очекује се аконтна цена у распону од 600 до чак 800 динара по килограму, што је историјски максимум. Малинари већ калкулишу и праве рачуницу, а многи од њих овогодишњи род не желе да препусте случају и већ увелико траже раднике за бербу током летњих месеци.  Ипак, оно што баца сенку на ове позитивне вести јесте много мањи принос него раније.

„Суша је зауставила раст младих ластара, који је требало да рађају наредне године, тако да у 2022. Години можемо очекивати много мањи род. Управо због те смањене количине на тржишту цена ће драстично скочити. Потражња за српским малинама је огромна, јер је на европском и светском тржишту нема и сада се заиста са правом ово воће може назвати црвеним златом”, казао је за РИНУ, председник Асоцијације малинара Србије Добривоје Радовић.

Добривоје Радовић из Асоцијације малинара Србије, фото: РИНА

На територији Србије под малином је регистрована површина од 24 000 хектара, али, према речима председника Асоцијације малинара, де факто је под малином око 14 000 хектара. Принос на национланом нивоу у 2021. години износио је 70 000 тона.

„Услед суше на бројним парцелама у Србији принос је уместо 150 или 200 килограма по ару, просечно био тек 40 килограма. Род је био сјајан тамо где су постојали услови наводњавања, па смо достигли тих 70 000 тона”, истакао је Радовић.

Са друге стране велику потражњу за српским црвеним златом условио је лош род код главних конкурента, у Пољској и Чилеу. Недимовић апелује на малинаре да ову добру годину и приходе искористе како би уложили у производњу.

„Година је била добра, али је питање шта ће бити већ следеће. Зато је јако важно да се улаже у противградне мреже, систем заштите, али и да се занове засади јер ће тако имати много већи род. У селу Прилике сусрео сам се са домаћином који је гајио око 30 ари старих и одмах поред 30 ари нових засада малина и приход је на овим другим био чак три пута већи. Мора да се улаже у технологију, како би род био загарантован. За малином тренутно влада велика потражња, а нема је и зато је јако важно да искористимо ову шансу. Министарство ће кроз субвенције такође помоћи онима који желе да улажу у своје малињаке, да обнове засаде и механизацију“,  рекао је за РИНУ, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

Фото: РИНА

Стручњак из области малинарства, др Александар Лепосавић, каже да је овај производ коначно достигао исплативу цену, али да треба појачати маркетинг на светском тржишту.

„Доста је урађено у претходном периоду, да се повећа препознатљивост код крајњих купаца. Србија је сада препозната као број један по квалитету и то од водећих произвођача црвеног злата у  свету“, закључује Лепосавић.

ТопПрес/ РИНА

 

 

KOMENTARI