На самом крају шесте недеље великог Васкршњег поста, прослављамо и свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Овај празник назива се Цвети и увек пада у недељу.
Назив „Цвети“ празник је добио по цветној гранчици палме коју је Исус Христ носио у руци приликом овог свечаног догађаја.
Иако спада у велике празнике, па се подразумева да се на овај дан не обављају велики послови, вековима постоји веровање да би баш на Цвети требало засадити лан и купус, јер ће тако род ових биљака бити бољи.
Када је реч о радовима, овај празник је изузетак, јер баш на овај дан се појављује пун Месец, када, према веровању, ум и вештине људи постају далеко моћнији него иначе. Због тога би на Цвети требало започети неке послове и донети одлуке.
Читава Цветна недеља посвећена је природи, па су раније људи од понедељка до недеље китили једни друге копривом и врбом.
Врба, осим као симбол великог празника Лазареве суботе, користи се како би деца била здравија, али и да би у породице стизало још принова.
Што се тиче коприве, њу се породиље на Цвети стављале под јастук, да би „ожарила“ и тако отерала женске демоне и сачувала бебе.
TопПрес/ Извор: Стил/Курир.рс