Да ли ће строже казне за силовање и насиље у породици деловати превентивно

Да ли ће строже казне за силовање и насиље у породици деловати превентивно

У току су измене Кривичног законика. Строже казне за насилнике у породици и за силоватеље у распону од пет до 25 година затвора, па и доживотну – предлаже и председник државе. Струка и невладин сектор подсећају да су и постојеће казне за силовање строге. Указују – треба решити многе друге проблеме, како би насилнике стизале заслужене казне.

Из позиције жртве, ниједна казна за силоватеља није довољна. Оне који су решили да почине кривично дело ни строже казне неће спречити у томе, каже струка, али када се нађу иза решетака, што дуже тамо остану немају шансу да понове дело.

„Тај ефекат не треба занемарити везано за посебну превенцију. А иначе ефекат неке генералне превенције у смислу да ће неко сад да се уплаши прописаних казни, па се уздржи од кривичног дела, он постоји наравно у некој мери, али истини за вољу код оних најгорих силоватеља, њихова структура личности их нагони управо на ту врсту дела где они, нажалост, иживљавају неке своје патолошке нагоне“, истиче професор Милан Шкулић са Правног факултета Универзитета у Београду.

За такве, чије су зртве деца, Маријин закон предвидео је и доживотну робију. Иако Кривични закон Србије спада у строже у Европи, у неким сегментима казне су неоправдано благе, сматра Игор Јурић.

„На пример у члану 182 полно узнемиравање у ставу 1 који говори о полном узнемиравању предвиђена је новчана казна, значи само новчана казна или казна затвора од три године, док надаље у ставу 2 истог члана, уколико је дело учињено према детету учинилац ће се казнити само затвором од три месеца до три године. Такође, слична ситуација је у члану 181 Кривичног закона – лице које злоупотребом свог положаја изврши обљубу и са њом изједначен чин са малолетником који му је поверен, казниће се затвором од једне до 10 година“, напомиње Игор Јурић из Центра за злостављану и несталу децу.

Шкулућ наглашава да треба посебно водити рачуна код измена Кривичног закона о систему кривичног права.

„На пример, неко је силовао дете и плус потом га задавио. То су два дела у стицању, значи једно силовање и плус тешко убиство. Наравно, могућа казна је и доживотни затвор. Али, биће иста казна и за дело силовања, а услед нехата је дошло до смртних последица. За лаике је то готово исто, дошло је до смрти детета и то није нека битна разлика, али за кривично-правне стручњаке то није мала разлика“, додаје Шкулић.

Предлог за пооштравање казни за насиље у породици и силоватеље свакако ће разматрати радна група која припрема измене Кривичног законика. У Аутономном женском центру сматрају – много је проблема које треба решити.

„Ми немамо тај систем надзора над извршиоцима тешких кривичних дела након што изађу из затвора. Ми немамо кризне центре за жртве силовања, да жртве прво иду на преглед, па све онда иде давање исказа. Ми имамо озбиљан проблем са великим бројем пријава које никада не дођу до тужилаштва, које пропадну још у фази пријаве у полицији. А и оне које дођу до тужилаштава опет је тамна бројка оних које не уду у фазу истраге“, каже Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

Србија, подсећа, још није дефиницију силовања ускладила с Истанбулском конвенцијом, по којој је основни елемент силовања да није било пристанка на сексуални однос. За српско законодавство силовање се догодило ако је било присиле и ако се жртва опирала томе, чак и када је жртва дете.

„Просто се од жртве очекује да су пружале отпор, а ми сад знамо да се жртве од страха заледе, да се користе дроге за силовање. Зато што је лоша дефиниција силовања зато је то процесуирано као обљуба с малолетним дететом где је запрећена казна до 12 година, а да је могло да се гони као силовање, као силовање малолетног детета онда би за овог силоватеља могла да се тражи управо та казна доживотног затвора“, додаје Мацановићева.

А као резултат тога, каже, не пријављују се сви случајеви силовања, мало је процесуираних починилаца, а због лоше прикупљених доказа, велики је број силоватеља на слободи. Још се нисмо ослободили ни предрасуда према жртвама силовања.

ТопПрес/ Извор: РТС