Српска православна црква слави данас празник Сабор светог архангела Михаила, у народу познат као Аранђеловдан, једну од најчешћих слава у Срба.
По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава „оног који је као Бог“.
На грчком језику реч „архи“ значи главни/први, а „ангелос“ значи весник, анђео.
То је јер је арханђел Михаило предводник војске анђела, бестелесних сила добра које је учествовало у стварању света и бранитеља човечанства од зла и палих.
Слави се у јесен, а по народном веровању то је зато што кад су свеци делили улоге, Арханђел Михаило доби јесење и зимско време. Време зиме и зимске тешкоће. Говори се да у ово време Арханђел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима. Заправо је дан почасни, јер је „свет створен у марту“ а новембар је девети месец (као девет чинова анђеоских) од тада.
Према предању, архистратег Михаило, који је сабрао војску анђела да би се супротставили силама зла палог анђела Луцифера (Сатане), увршћен је у календар Христове цркве у четвртом веку, а СПЦ га обележава сваке године 8. новембра (21. новембра по грегоријанском календару).
Често се на иконама представља са исуканим огњеним мачем којим чува врата земаљског раја из којег су изгнани Адам и Ева. Слика се и као „мерач душа“ (у сценама Последњег суда), како душе упућује ка небу, али и као заштитник, чувар Небеског царства“.
Тај иконографски мотив је настао и одомаћен је на Истоку, али је пренет и на Запад – Михаило носи крстасти штап са обележјем скиптра у десној руци а у левој руци држи (небеску) куглу (Космос), провидну сферу, на којој се налазе слова (Крyптограм) Христовог монограма, а која се углавном тумаче као Христос праведни судија.
Овог свеца славе и у осталим хришћанским деноминацијама, али и међу муслиманима.
КОЉИВО И ЖИТО ЈЕ У СЛАВУ БОГА А НЕ СВЕЦА
Веровање каже да тај анђео није умро и да и даље по потреби силази међу људе, на земљу – као путник или просјак. Арханђел Михаило је, према веровању, „живи светац“ па се у неким крајевима на славске обреде не износи жито, што је погрешно.
Покојни патријарх Павле је у књизи „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“ појаснио да се кољиво и жито спрема не за свете који су „умрли“, већ како се у самој молитви за освећење кољива свештеник моли – „у твоју славу“, мислећи на Бога, „у част и спомен светог (изговара се име славе породице), и у помен оних који умреше у благочестивој вери. Онима који ово спремише и спомен врше, испуни, Благи, све молбе њихове на (њихово) спасење и да окусе твоја вечна добра…“ (Требник, стр. 406).
ВЕРОВАЊА ЗА АРАНЂЕЛОВДАН
Међу народна веровања о овом свецу је и да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити.
Такође, наводно се према метеоролошким условима на овај дан може одредити каква ће бити година – како на Аранђеловдан, тако током целе зиме и пролећа!
У неким крајевима Србије, овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верује да само он може отерати вукове.
На православним иконама се архангел Михаило представља са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци, је он у часу смрти узима људску душу.
Вас, вође небеских војски, ми недостојни увек молимо, да нас заштитите својим молитвама, као заклоном крила своје бестелесне славе, чувајући нас који пред вама падамо и усрдно вапијемо: избавите нас од беда као вође небеских сила.
ТопПрес/ Извор: Мондо.рс