Данас је Ђурђевдан, ево која су народна веровања и обичаји

Данас је Ђурђевдан, ево која су народна веровања и обичаји

Српска православна црква и верници 6. маја славе Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.

Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.

Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета, веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро – да ће бити плодна година, а ако на овај празник и сутрадан пада киша – да ће лето бити сушно. Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

Ђурђевдан је празник који се односи на народне обичаје, од којих је главни плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци.

Један од народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, „да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“.

Фото: ТопПрес

Такође, оплету се венчићи од „ђурђевског цвећа“: ђурђевка, млечике, граба и другог, украсе се сезонским цвећем и биљем и њиме се оките улазна врата на кући и капије на дворишту. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана

У неким деловима Србије је обичај да се венац окити грабовим гранчицама да се момци „грабе“ за девојку, а у неким местима момци вече уочи Ђурђевдана скидају са капије венац или читаву капију како би девојка из те куће била његова. Верује се и да девојка треба да погледа кроз венчић младића који јој се допада, тај ће бити њен. (имате ону моју слику где гледам кроз венчић).

Понегде је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан пре зоре, одлази у природу на „ђурђевдански уранак“, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.

На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем – „да буду напредни као врба“, ките здравцем – „да буду здрави као здравац“, копривом – „да коприва опече болести са њим“ и селеном – „да им душа мирише као селен“.

ТопПрес

 

KOMENTARI