Крстовдан је велики православни празник који обележава Српска православна црква и њени верници, дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Овај празник се још зове и Воздвижење Часног крста. Обележава се два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра.

Раније су се људи строго држали поста на овај дан. У неким селима се чак одржавају и вашари.

Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема. У свим селима исплаћују пољаке који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.

У нашем народу се верује да на Крстовдан – 11. по старом, односно 27. септембра по новом календару, треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се стабло што више разгранало.

У околини Лесковца на овај дан Ијуди су у цркви освештавали босиљак, грожђе, жито и јабуке. Тај освештани босиљак држали су са иконом и он је касније служио за разна исцељења.

Једно од најважнијих веровања за данашњи празник везано је за предсказање и времена:

– Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.

– Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.

– Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.

– Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину. После топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар.

– Септембарска киша – злато њивама, отров виноградима.

– Што “не скува” август, “скуваће” септембар.

– Какав септембар, такав и март.

– Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.