Српска православна црква обележава 21. септембра рођење пресвете Богородице, празник који се назива и Мала Госпојина.
Овај дан убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом. На данашњи дан слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Пресвета Богородица Марија, и спада у један од највећих заветних празника.
Празник који је посвећен Богородици Марији се у нашем народу слави уз бројне живописне обичаје. Овом дану се посебно радују жене, јер је велики број обичаја углавном посвећен рађању деце.
Пресвета Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког.
Јоаким и Ана дуго нису могли да имају деце, али им је Бог услишио молитве и под старе дане подарио ћерку.
Дали су јој име Марија и заветовали се да ће она служити Господу. Дева Марија, плод молитви својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, а са 14 година се вратила у Назарет, где јој је, како учи хришћанство, саопштена благовест да ће родити Сина Божијег.
Верује се да када је о празнику ведро да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.
Празник који је посвећен Богородици Марији и који се обележава на данашњи дан се у нашем народу слави уз бројне живописне обичаје, а посебно се радују жене, јер је велики број обичаја везан за рађање деце.
Као и на Велику Госпојину, жене данас не би требало да се прихватају послова у кући и око ње, већ да све одложе за наредне дане.
Наш народ верује и да на овај празник треба заказивати венчања и да је на тај начин узет „благослов“. Верује се и да ако је на Малу Госпојину ведро небо, сунце ће јаче грејати и током јесени и зиме.
ТопПрес/ ГЗС