Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.

“Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму”, пише у верским књигама.

Икона Преображења често краси иконостасе, а на њој је представљен Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.

У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.

Преображење пада увек у време Госпојинског поста зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом.

Бројни обичаји и веровања

Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина, али и да се цела природа преображава.

Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.

У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.

Oбичај је, такође, да се грожђе дели и на гробљу за покој душа мртвих.

Верује се и да се на велики празник Преображење и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава, а ко то види и другом обелодани – изгубиће разум.

Преко дана се на Преображење не спава да се не би дремало током године.

У виноградарским крајевима о Преображењу се окупљају они који су напустили завичај, у Метохији светковине су у Великој Хочи, под окриљем средњовековних Немањичких задужбина.

ТопПрес/ Извор: РТС