Српска православна црква слави данас велики празник посвећен Преподобној мати Параскеви – заштитници жена, сиромашних и болесних.

Свету Претку прославио је њен подвижнички живот у пустињи, али и многобројна чуда које је, како кажу веровања, учинила после упокојења, а према речима верника, чини их и дан данас.

По предању, Света Петка је српског порекла, и потиче из имућне и побожне породице. Рођена је у Епивату у Тракији, између Силинаврије и Цариграда, крајем 10. или почетком 11. века. На иконама је представљена у монашкој одећи са крстом у руци.

Била је усамљена, много година је провела у пустињи, а према предању, јавио јој се анђео и усмерио је да шири Христову веру. У доба позне старости послушала је глас анђела, оставила пустињу и вратила се у Епиват. Ту је поживела још две године у непрестаном посту и молитви.

Након што се, према предању, светитељка у сну јавила неком Георгију и Јефимији, хришћани из Епивата пронашли су њене мошти и пренели их у храм Светог Петра и Павла. Њене чудотворне мошти преношене су од тада много пута. У Цариград, па у Трново, а онда су опет враћене у Цариград, па одатле у Београд. Сада се њене мошти налазе у румунском граду Јашију, а мали прст на Калемегдану.

Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.

На гробу Свете Петке, каже легенда, догађала су се разна чудеса. Поред њених моштију у Јашију верници се највише моле за исцељења од разних болести, спас од опасности, ратова, сурове смрти.

Преподобна мати Параскева, заштитница и чудотворка, посебно је омиљена светитељка међу Србима. Народна веровања кажу да на данашњи дан не сме да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, а поготово то не треба да раде жене. Многи који верују у Свету Петку, тврде да се она увек одазове молитвама, посебно за здравље и срећу породице.

Али, кад је неко једном призове у свој дом, она касније долази и непозвана, кад год породици прети нека несрећа.

ТопПрес/ ГЗС