Данас је Светли петак

Данас је Светли петак

Православни верници обележавају данас Светли петак, први који пада после Ускрса.

Први петак после Ускрса веома је посебан дан у српском народном веровању и слави се у многим нашим крајевима само под различитим називима.
Светли је зато што је у Светлој недељи. У неким крајевима познат је и као Источни, али и Себични и Блажени.

Светли петак се још зове и „Извор излечења“, јер на овај дан верници одлазе на оближњи извор и умивају се ради излечења од многих болести.
Овај петак је дан у Светлој недељи посвећен прослављању Пресвете Богородице, која се на данас у богослужењу назива Живоносни источник. Зато је реч о дану посебно посвећеном женама и мајкама које данас не би требало ништа да раде.

У неким крајевима Србије жене на Светли петак треба да поране и у рану зору оду на најближи извор или водицу, где се умивају, пију воду, беру цвеће, веселе и враћају се кући тек увече. Верује се да ће им тако цела година проћи у срећи и весељу.

Данашњи празник, као славу, прослављале су понегде механџије, а реч је и о сеоском празнику у неким крајевима где се због тога коље јагње.

На овај дан се у селима око Ниша и Пирота поново фарбају јаја као и за Ускрс, само што су ова намењена мртвима. Она ће бити однета на гробља у понедељак.

Успостављање овог празника десило се у храму поред једног извора недалеко од Цариграда, који се звао „Живоносни источник“. Тај храм је подигао цар Лав Велики . По предању, једном приликом, још док није постао цар Византије, у шуми је наишао на слепог човека, одвео га до извора где га је напојио и умио, након чега је слепац прогледао. Када је постао цар, на месту где се то чудо десило, подигао је храм, у знак захвалности Пресветој Богородици. Народ је почео да пристиже са свих страна, тражећи и налазећи лека за многе болести. Међу њима је био и потоњи цар Јустинијан који, излечивши се и сам на том извору, обнавља и проширује храм, који се после земљотреса срушио. Цар Василије И Македонац и његов син Лав Мудри поново обнављају овај храм и извор, који је даривао мноштво исцељења, укључујући и грчку аристократију, чему синаксар посвећује посебну пажњу. У њему се описују многа исцељења, па чак и васкрсење једног мртваца.
Ту су се исцељивали од водене болести, сушице, беснила, рака, грознице и температуре, неплодности, скорбута, тумора, душевних болести, болести очију и још многих других.

На икони празника се слика Мајка Божија са Богомладенцем, изнад извора, којем прилазе слепи, богаљи, цареви и свештеници. Код Грка, и код Руса, извори (источник) при манастирима или близу њих, посвећивани су овом празнику. Свети Серафим Саровски се често молио пред овом Богородичном иконом.

ТопПрес/ ГЗС

KOMENTARI