Недеља уочи дана рођења сина божијег посвећена је Очевима, празнику који заокружује породични циклус започет Детинцима пре две седмице.

На исти начин као што су везивали мајке, мала и велика деца данас везују очеве. Очеви се “дреше” припремљеним поклонима, који могу бити шака ораха, слаткиши или нешто крупније у зависности од могућности али и традиције.

Цео дан се проводи у добром расположењу и слављу, уз свечани, обавезно посни ручак.

Највећи празник очева веома се поштује, нарочито у сеоским срединама. Подсећа колики је благослов бити отац, и телесни и духовни. И колика је обавеза, и пред Богом и пред људима, бити пример својој деци.

Понегде је обичај да се обиђу гробља, и упали свећа преминулим очевима и прецима, повезујући све генерације родитеља и деце уназад, до старозаветних очева најстаријих времена библијске историје из предхришћанских и хришћанских времена.