Божићни пост, један од четири велика годишња, почиње данас, 28. новембра и заршава се на Божић, 7. јануара. Тих 40 дана сваки прави верник треба да искористи за прочишћење и тела и душе, али су многи људи склони да тај период искористе као својеврсну дијету, без претераног удубљивања у то шта пост заправо значи.
Пост је, заправо, време када човек проналази меру у свему, изражава захвалност Богу, проналази мир и суздржава се од лоших мисли и дела.
Време поста треба да научи човека суздржавању, али не само од масне хране, већ и од злобе, увреда, беса и сваког оног понашња које не треба да буде својствено правом хришћанину.
Према правилима поста и према речима Светог Јована Златоустог, телесни пост не треба користи ако није повезан са духовним.
– Не говори ми: „Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини. Кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? – преносе се речи Јована Златоустог у црквеним књигама.
У Светом писму пише „љуби ближњег свог као себе самога“, што значи да је човек човеку брат, те да треба да будемо толерантни, да поштујемо и помажемо друге, а то можемо само ако нисмо бесни и себични.
– Не треба тело мучити постом ако ћемо бити бесни, ако ћемо се свађати и желети зло ближњем свом. У посту се треба покајати, исповедати, размислити, олакшати своју душу и очистити себе. Треба опраштати и наступати чиста срца – каже свештеник Јова.
ЈЕДНОДНЕВНИ И ВИШЕДНЕВНИ
По времену трајања, пост може бити једнодневан и вишедневан.
Једнодневни пост је сваке среде и петка током целе године, (осим такозваних трапавих седмица), затим Усековање главе Светог Јована Претече (11. септембар), Крстовдан (27. септембар), навечерје Богојављења (18. јануар).
Средом се пости као успомена на дан када Јуда издао Христа, а петак као дан када је Исус Христ разапет на крсту.
Вишедневни постови су они које је Црква установила пред велике празнике: Свети Велики или Часни пост. То су Четрдесетница (Васкршњи пост), траје седам недеља; затим Божићни пост, траје 40 дана; Богородични или Госпојински пост, траје 15 дана и пост Светих Апостола, дужина овог поста је промењива и траје од недеље Свих Светих до Петровдана.
ПРАВИЛА ВЕЛИКИХ ПОСТОВА
Божићни пост почиње у уторак (28. новембра и траје до 7. јануара, одосно до Божића). Строго се пости (на води) само средом и петком, док је понедељком, уторком и четвртком дозвољено корисити уље и вино, а суботом и недељом и рибу. Најстрожији пост је 6. јанаура када су прави верници тога дана све до вечере само на води.
Уз Васкршњи пост, Црква везује и пост Страсне седмице, у спомен страдања и смрти Исуса Христа. У току овога поста не једемо месо, сир, јаја, рибу нити уље. Уље и вино су дозвољени само суботом и недељом, а рибу једемо само на Благовести (уколико не падне у Страсну седмицу) и на Цвети. Васкршњи пост почиње 27. фебруара, а Ускрс следеће године пада 16. априла.Апостолски пост (или Петровски пост) траје од Недеље Свих Светих до Петровдана (крај јуна-почетак јула). Током овог поста у среду и петак једу се само јела кувана на води, односно без уља, а у остале дане седмице дозвољени су уље и вино, суботом и недељом може и риба.
Богородични пост (Успенски или Госпојински) траје 15 дана у августу. Током целе седмице спрема се храна на води, у суботу и недељу на уљу, а дозвољено је пити вино.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс