Струја у Србији од данас је скупља за 3,4 одсто. Просечна цена струје за купце који имају право на гарантовано снабдевање по регулисаним ценама а реч је о домаћинствима и малим купцима, износиће 7,867 динара по киловат-часу, без такси и пореза.
Иако цена струје скаче за 3,4 одсто, рачун за други месец 2021. биће већи за укупно 7,9 одсто, имајући у виду и повећање накнаде за обновљиве изворе енергије.
С обзиром на то да је просечан рачун за електричну енергију за домаћинства око 3.000 динара, ова два поскупљења практично значе да би месечни рачуни могли да буду већи за око 400 динара у просеку.
Сагласност за најновије поскупљење дала је Агенција за енергетику, на захтев ЕПС-а, децембра прошле године.
Иначе, струја је последњи пут поскупела 1. децембра 2019. године и то за 3,9 одсто. Претходно је цена повећана у октобру 2017. за два одсто, што је месечни рачун просечног потрошача повећало за око 70 динара.
Накнада већа четири пута
Прва званична најава била је да ће струја у Србији поскупети од 1. фебруара за 3,4 одсто, а потом је стигла и друга информација, односно владина уредба по којој ће већ од 1. јануара 2021. потрошачи имати већи рачун и кроз повећање посебне накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије.
Ова накнада је увећана скоро четири и по пута – са досадашњих 0,093 динара по киловату утрошене струје поскупела је на 0,437 динара и укупан раст цене струје у 2021. подигла на око 8 одсто.
Ново поскупљење почиње са фебруарским рачунима, а Агенција за енергетику навела је да је „и након ове корекције, прве од краја 2019. године, цена електричне енергије у Србији и даље значајно нижа од цена у земљама региона и Европе“.
Наиме, струја је за око 7 одсто одсто нижа него у Македонији, 18 одсто него у БиХ, 24 одсто него у Албанији, 35,8 одсто него у Бугарској, 79,97 одсто него у Хрватској, 85 одсто него у Румунији, 125 одсто него у Словенији.
Убедљиво најскупљу струју у Европи плаћају домаћинства у Немачкој и Данској, чак 30,5 евроценти по киловат-часу, што је највећа позната цена струје у свету.
Што се тиче накнаде за обновљиве изворе енергије, ова ставка је последњи пут повећана 2015. године, са 0,081 динар по кWх на 0,093 динара по кWх.
Влада је морала да прибегне овом потезу, јер је ова накнада од 2015. године иста. На увећању издвајања за ОИЕ је посебно инсистирао ММФ, који је препоручио да се ова накнада мора значајно увећати јер у противном прети опасност да се ЕПС додатно оптерети, односно да се разлика произвођачима мора намирити из њихове касе. Ово тим пре што се број ових субјеката који производе ОИЕ у последњих пет година значајно увећао, а средства за њихово подмиривање су остала иста. То је сада промењено, односно на овај начин покушаће да се ова аномалија отклони“, навео је наш саговорник из Немањине 11 и додао да увећање ове ставке јесте значајан удар на џеп потрошача, али да се није могао избећи.
Накнада за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, коју плаћају грађани и привреда, уведена је 2013. године, како би се обезбедила средства за подстицање производње из обновљивих извора енергије.
ТопПрес / Извор: Блиц
Ipak je za sada dobro,
u odnosu kakav ce nam biti standard za 5 godina