Раст броја регистрованих страних туриста, истиче, још је већи – 17 одсто. Министар Расим Љајић каже за РТС да је раст броја страних туриста и већи будући да се ради само о регистрованим туристима.

Стварни број туриста је, сматра Љајић, далеко већи, јер многи нису регистровани приликом боравка у нашој земљи у смештају у којем одседају.

Љајић наводи да је према истраживању које је спровело Министарство туризма чак 40 одсто странца боравило у Србији приватно и још 13 одсто у хостелима.

“Питање је да ли су ти и пружаоци услуга и хостели уопште регистровани, то је једно велико поље сиве зоне. Сигуран сам да је од званичних 17 одсто, што Србију сврстава међу пет земља са највећим растом броја туриста у Европи, стварна посета страних туриста већи”, истиче Љајић.

 На питање туристима, шта их је мотивисало да дођу у Србију, Љајић каже да је 40 одсто анкетираних рекло да је то културно наслеђе, 22 одсто гостопримство, 21 гастрономија, а само 10 одсто забава, док је за 16 одсто најбитнији био однос цене и квалитета.

Напомиње да су странци давали више одговора, па проценти не иду до 100, већ преко тога.

“Туристичка понуда конципира се према одређеној циљној групи. То даје наду да ће резултат и у овој години бити још бољи од стратегије до 2020. и да бисмо раније могли да достигнемо циљ да приходи од туризма премаше две милијарде евра”, истиче министар.

За седам месеци кинеских туриста у Србији је било више него за целу прошлу годину а очекује, каже, да их буде око 100.000 захваљујући директној авио-линији и безвизном режиму са Кином.

Према његовим речима, у свеопштем лудилу у свету, Србија представаља оазу без могућност било каквог терористичког напада.

Напомиње и да српски аеродроми имају 96 директних авио-линија од који је 71 редовна. Каже да су проблеми са којима се странци суочавају у Србији дивљи таксисти, џепароши, гужве у саобраћају у Београду…

“Има пуно тога што треба да се уради у будућности. Током истраживања питали смо странце шта треба да се исправи. Кажу да им сметају таксисти, џепароши, просјаци, гужве у Београду”, каже Љајић.

Како је додао, 53 одсто анкетираних је рекло да су за Београд сазнали преко друштвених мрежа и интернета.

На питање о високим трговачким маржама где су цене неких производа веће него у Немачкој, Љајић каже да не постоје административни начин да се марже ограниче осим када је реч о цени једне врсте хлеба.

Према његовим речима, једини лек је – јача конкуренција.

“У новом закону у трговини, настојаћемо да смањимо трошкове. Прво што се добављачу наплаћује је улазак у трговински ланац, а после и позиција на полици. Када се ти трошкови смање и производи ће за купца бити јефтинији”, рекао је Љајић за РТС.

ТопПрес/ Извор: Танјуг