Данас су Духовске задушнице, које по календару Српске православне цркве увек падају у суботу уочи Тројица, односно празника Силаска Светог Духа на апостоле.
Православни верници обилазе гробове најмилијих, дају помене и пале свеће. Износи се жито, вино и свеће, а гробови се окађују и уређују.
Сећајући се својих покојних предака, хришћански верници се на овај дан моле Богу за опрост грехова и за своје претке.
У дане пред Духове или Тројице, дају се Духовске задушнице. Понегде се на гробља излази већ у петак, већином у суботу.
Духовске задушнице спадају у четири посебне молитвене суботе за умрле. Спомињу се још у 12. веку.
У храмовима широм земље, служи се света литургија и парастос, чита се молитва за све умрле у свим временима.
У нашем народу излазак на гробља током задушница сматра се обавезом сродника.
Обичаји
У врањанском крају обичај је да се за душе умрлих отпије вода из, за ту прилику купљеног, бакарног котла.
Котао на овај дан купују и куће у којима је рођена беба.
У источној Србији се верује да свећа упаљена на задушнице гори све до следећих задушница. Такође, постоји веровање да ако се на задушнице не упали свећа, мртви ће годину дана бити у мраку.
На задушнице се у источним крајевима не ради ништа са вуном, а маказе су затворене, да би и вучје чељусти биле затворене.
У нашем народу ове задушнице називају се и Летње задушнице.
Према календару Српске православне цркве, постоје четири задушнице током године и свака се обележава суботом.
Прве су зимске задушнице пред Месне покладе, две недеље пред почетак ускршњег поста, ове године обележене 26. фебруара. Друге су духовске пред Духове или Свету тројицу, које се обележавају данас, михољске обележавамо 8. октобра и митровске 5. новембра.
ТопПрес/ Извор: Информер.рс