Православни хришћани данас обележавају Митровске задушнице, које падају уочи празника Светог великомученика Димитрија.

На Задушнице се у православним црквама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе људи обилазе гробља.

На гробовима се пале свеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за умре. Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви.

Према учењу Цркве, на Задушнице се верници моле у храмовима и на гробљима за покој душа умрлих, а чине и милостињу.

Задушнице увек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.

У цркви се на Задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова четвртог века хришћанске проповеди:

“Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих”.

ШТА СЕ “ВАЉА”, А ШТА НЕ

Обичај у Србији је да се на задушнице на гробље односи храна, која се сервира на гробу.

У неким местима на гроб се износи жито, негде се пеку колачи од белог брашна, такозване просфоре, носи се пита, пециво.

На гробље се износе и кафа, вода, ракија, пиво и вино… У неким местима служе се кувана јаја и печење.

Правило је да се носи онолико свећа колико се мртвих помиње.

Верује се да храну са гроба не ваља одбити, јер се сматра за велики грех и увреду мртвима ако би је неко одбио. Довољно је, кажу, да се окуси макар један залогај.

Задушнице четири пута у години

У црквеној години постоје четири општа задушна дана: Задушнице пред Васкршњи пост (уочи почетка Великог поста), Духовске задушнице (уочи празника Свете Тројице), Михољске задушнице (уочи Михољдана) и Митровске задушнице (уочи Митровдана).

ТопПрес/ Извор: Мондо