СПЦ слави данас Светих четрдесет мученика – празник у народу познат као Младенци. Ево који обичаји су везани за овај дан, као и шта значе венци који се у цркви стављају на главе младенаца.
Празник Младенци у хришћанској цркви, па тако и СПЦ, посвећен је успомени на страдање младих војника који су положили живот за веру Исуса Христа 320 године. Овај празник је у црквеном календару обележен црним словом.
Црквени празник је, као и многи други, накалемљен на пагански, јер још су се древни Келти, Римљани и Египћани од 1. до 21. марта молили су се троструким божанствима не би ли добили љубав или моћ.
Наш народ је тај дан узео као празник на који млади супружници (младенци) у своме дому примају госте, а ови им доносе поклоне и на тај начин им помажу на почетку њиховог живота у брачној заједници.
Овакав начин празновања Младенаца је најпре одржаван у граду, а касније га је прихватило и село.
Ту важи правило реципроцитета – „они су били код нас, морамо и ми код њих“ – материјални поклони су потпуно заменили све друге и лепше стране обичаја.
У „теорији“ на Младенце морају доћи сви који су били на свадбеном весељу.
Чак и они који су били позвани на свадбу, а нису јој присуствовали, обавезни су да дођу на Младенце. Међутим, у пракси је то другачије. Брачном пару који слави Младенце у госте углавном долази најужа породица и пријатељи.
Међутим, постоје и ресторанска славља. А тај догађај већ изискује другачији бонтом – позив, долазак у предвиђено време, кафански јеловник…
Сви ови банални „обичаји“ тек су сенка оних правих, утемљених у култури и традицији, који нам дају непрекинуту везу са прецима и постојбином.
Младенци су се у давна времена славили на дан пролећне равнодневнице која може бити 19, 20. или 21. дерикоже (марта). Како то није згодно за црквени календар, датум је фиксиран на 22. март.
Све словенске родноверне заједнице обележавају пролећну равнодневнцу. То је један од четири најбитнија родноверна празника. Наш празник Младенци сличан је источнословенском празнику Масленица.
На празник равнодневнице указује и народни обичај паљења ватре увече на Младенце, јер паљењем ватре помажемо Сунцу да ојача и победи таму и помажемо дану да постане дужи од ноћи. И други обичај указује на смрт зиме“ – паљење лутке од сламе симболише смрт Моране (зиме) и рођење Весне (богиње пролећа). Пепео од спаљене лутке у неким крајевима се закоповао у земљу – ораницу или под снег (уколико се није отопио). Сматрало се да ће обезбедити боље приносе, односно, већу плодност.
За Младенце су везани и обичаји терања змија, негде чак Младенце називају „змијским данима“. Змија је, опет, у вези са култом предака јер „у змији је инкарнирана душа умрлих предака. Змија одговара хтоничном – старијем и прасловенском митолошком супстрату…“ (Сретен Петровић/Систем српске митологије).
МЛАДЕНЧИЋИ
Са мртвима, тј, прецима су везани и младенчићи.Обичај је да жене ујутро на Младенце месе колаче од пресног пшеничног теста. Младенчићи се месе у облику правоугаоника, а још чешће у облику елипсе. Сваки се колач шара цевком, којом се тка. Те се шаре састоје у томе, што се озго, на колачу, цевка утискује те направи неколико кружића. Прављење ових кружића има двојако значење. Прво, тиме желе да означе мртвима, да су дошли Младенци, а друго, да би се патили јагањци и да би им биле праве ноге као цевка.
„…Ове младенчиће неће нико окусити у кући, док се прво од њих по суседству не подели за душу умрлих. Пошто се подели, онда се једу како они што су ту, у кући, мешени, тако и они, који су у размену добивени.“(Саватије М.Грбић/Српски народни обичаји из среза бољевачког)Младенчићи могу бити и округли, а негде се премазују медом. Црква није могла да искорени стари народни обичај па му је дала други смисао: прави се 40 колача због 40 хришћанских мученика чији се празник поклапа са Младенцима, плус један „за принову коју ће млада донети у кућу“.
Симболизују дуг, срећан и сладак живот.
Светих Четрдесет Мученика Севастијских, како објашњава СПЦ, били су војници римског цара Ликинија. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа.
Било им је запрећено да ће бити лишени војничке части, на шта је један од њих, по предању – Кандид, рекао: „Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега“.
Тада је војвода Агрикола наредио да их каменују, али су се каменице враћале и погађале оне који су их бацали. Један камен је погодио Агрикола и разбио му зубе.
После тога, војвода се потпуно избезумио од беса и мржње и наредио да војнике свуку, повежу конопцима и баце у језеро које се ледило од љутог мраза. Унаоколо су били стражари, а да би им муке биле веће, на обали је поставио топло купатило, осветљено огромним бакљама и окружено ватрама, где се пушила топла вода.
Само један од четрдесеторице војника је изгубио веру и пошао према топлом купатилу, али није далеко стигао, јер је на прагу купатила умро.
Ноћу је са неба пала необична светлост, која је загрејала воду у језеру, око војника, а са светлошћу се на њихове главе спустише и 39 венаца.
Један од стражара са обале, који је гледао то чудо, скинуо је одећу, објавивши свима да је хришћанин и ступио у језеро.
Тада се на његову главу спустио четрдесети венац. Сутрадан, цео град је хрлио на обале језера, јер нико није могао да поверује да су војници преживели ноћ у језерској води, на којој је била дебела кора леда, сем око тела мученика.
Тада су кнез Ласија и војвода Агрикола решили да их погубе и спале њихова тела, а несагореле остатке побацају у језеро.
Три дана после погубљења, јавили су се Мученици епископу Петру и позвали га да покупи њихове кости из језера. Епископ је, кришом од власти и стражара, у глуво доба ноћи отишао са свештеницима на језеро.
Тамо је сво језеро светлело, као да су јата звезде са неба сишле на воду. То је звезданим сјајем светлела свака кост мученичка. Покупили су их хришћански сахранили. Они су пострадали и вечном се славом овенчали, а имена њихових мучитеља су остала забележена по злу за вјеке векова.
Шта се једе и кад се спава
Постоје тврдње да пре Младенаца није добро јести ништа што је изникло после нове године. На Младенце је добро јести мед, кувану коприву и зеље да би се очистила крв. Људи су на Младенце остајали будни до јутарњих часова. Када сване младићи и девојке ишли су да беру врбине гранчице, најављујући тако почетак Весниног дана.
ТопПрес/ Извор: Мондо.рс