Директорка Управе за аграрна плаћања Сања Даниловић изјавила је данас, после друге седнице ИПАРД одбора за праћење, да је у оквиру ИПАРД 2 програма остварена висока стопа одобравања пројеката, и да је до сада кроз овај програм подстицаја, пољопривредницима исплаћено 30 милиона евра.
„На данашњој седници ИПАРД 3 одбора за праћење имали смо прилику да представимо резултате у делу ИПАРД 2 програма и припреме за предстојећи ИПАРД 3 програмски циклус. У овом тренутку у ИПАРД два програму имамо веома високу стопу одобравања пројеката, који је у овом тренутку 95 одсто од укупно расположивог буџета. Наш фокус у овој години био је на исплати средстава, и до сада је исплаћено укупно око 30 милиона евра, а до краја године очекујемо да исплатимо још пет милиона евра. То је апсолутно рекордна исплата“, рекла је Даниловићева за Танјуг.
Она је објаснила да је рекордна исплата, јер је укупна очекивана исплата од 35 милиона евра на нивоу целог претходног периода, по евиденцији од 2019. и закључно са 2022. годином.
Добра вест, нагласила је она, јесте да у овом тренутку постоји и званично одобрење Европске комисије да се и у следећој години настави са исплатом средстава из ЕУ буџета.
„А што се тиче самог новог, ИПАРД 3 програмског периода, ми смо упутили захтев Европској комисији за одобравање реакредитације већ постојећих мера један, три, седам и девет, и добили смо позитиван одговор и увелико радимо на припреми првог јавног позива који планирамо да распишемо већ у јануару 2024. године“, рекла је Даниловићева.
Први јавни позив за ИПАРД 3, додала је, биће намењен за меру један (инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава), с обзиром да је и до сада за ову меру било највеће интересовање клијената.
Члан надзорног одбора за праћење ИПАРД програма из Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш указао је на то да су корисници ИПАРД програма у највећој мери „велики“ пољопривредници, али да је од званичника најављено да ће већим буџетом за пољопривреду у наредној години бити повећања у разним директним давањима у сточарству и биљној производњи, али да недостаје довољно информација о инвестицијама – за мање пољопривреднике.
„Како ће већим буџетом идуће године бити повећања у разним директним давањима у сточарству и биљној производњи, скрећем пажњу да недостаје тема инвестиција за опрему и објекте у свим видовима пољопривредне производње у Србији. Знамо да ће ИПАРД средства користити већи пољопривредници, а националне мере треба да користе мањи пољопривредни произвођачи“, рекао је Киш за Танјуг.
На питање да ли је извесно да ће националне мере за мале пољопривреднике бити у следећој години, Киш је одговорио да јесте, али да је потребно више говорити о томе.
„Пријавили смо се (за састанак о буџету у пољопривреди за 2024. годину) да причамо о свему. Причаћемо о мерама у 2024. и ја бих се залагао за инвестиције, као што иде за директна давања тако и за инвестиције у опрему и изградњу. Јако је битно ако има више новца да се то омогући у наредној години“, рекао је Киш.
ИПАРД 3 програм Европске уније је Инструмент за претприступну помоћ у области руралног развоја за програмски период 2021. до 2027. године односно достизање европских стандарда и подизање конкурентности.
Програм је одобрен и од ЕУ и Србије, а реч је о донацијама за пољопривреднике које се реализују Министарства пољопривреде и зашите животне средине и Управе за аграрна плаћања.
Конкурси за донације се расписују једном годишње, а укупан буџет је 384.000.000 евра.
Кроз програм су акредитоване мере један односно корисници донацију могу употребити за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, затим мера три – за инвестиције које се тичу прераде и продаје пољопривредних производа, као и меру седам – диверзификацију пољопривредних газдинстава и развој пословања и мера девет – донације за техничку помоћ.
ТопПрес/ Извор: Танјуг