Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас, поводом обележавања Светског дана енергетске ефикасности, да ће нови позив за субвенције за енергетку ефикасност за домаћинства бити објављен на пролеће, у марту или априлу.
„Нови позив ће бити већ на пролеће, значи сад у марту или у априлу, прво ћемо ми спровести као ресорно министарство, а онда општине ка грађанима“, рекла је Ђедовић Хандановић за Танјуг.
Подсетила је да се данас обележава Светски дан енергетске ефикасности и нагласила да је важно да мислимо о енергетској ефикасности сваки дан.
„И мислим да то грађани из Србије показују заиста у све већем броју. Ми морамо да радимо на унапређењу енергетске ефикасности јер је она део енергетске и зелене транзиције. Заправо, енергетском ефикасношћу, односно свим мерама које спроводимо на годишњем нивоу, можемо да уштедимо између 25 и 30 одсто потрошње електричне енергије, што је огромно. И када мислимо и на аерозагађење и када мислимо на мање рачуне, али и када мислимо на то да учинимо нешто добро за нашу животну средину“, навела јке она.
Што се тиче владе и Министарства енергетике, ми смо заиста напорно радили током прошле године и наставићемо то и ове године, а пре свега да помажемо грађанима да спроведу мере енергетске ефикасности, додала је министарка.
Истакла је да зато у ту сврху држава наставља да помаже кроз субвенције грађанима, пре свега да те субвенције иду и до 65 одсто,
Како је рекла, да грађани замене своје прозоре или да побољшају кровове или изолацију, или да уграде соларне панеле, топлотне пумпе.
„Потписали смо, 5.500 уговора у последњих шест месеци, за толико домаћинстава и 1,8 милијарди динара је опредељено само за прошлу годину. Остаје нам сигурно још неких 5.000 да потпишемо и то је у току. Ти радови ће бити готови већ пре почетка наредне грејне сезоне. То радимо са више од 130 градова и општина у Србији, где они објављују своје позиве, да грађани могу да се пријаве, али ми дајемо тај оквир и план је да уложимо око 50 милиона евра у наредне четири године“, навела је министарка.
Рекла је да постоји велики одзив грађана када се објави јавни позив и да су редови испред општина.
„Ја захваљујем грађанима што су препознали да и они могу да допринесу зеленој транзицији, као и да малим напором могу доста и дугорочно да допринесу, пре свега када је у питању уштеда електричне енергије, али и да имају мање рачуне. Морам такође да се захвалим грађанима и што штеде сваког месеца када је потрошња електричне енергије у питању. За прошли месец милион и по домаћинстава у Србији је остварило право на попуст, односно за рационалну потрошњу, а причамо о више од 600.000 домаћинстава које је остварило максималан попуст од 40 одсто на својим рачунима“, рекла је она.
Нагласила је да је енергетска ефикасност битна и за градове и за јавне објекте.
„Ми смо уложили у претходне две године негде око 1,8 милијарди динара. Отворено је само у прошлој години више од о 13 основних школа у градовима широм Србије, од Новог Пазара до Куле, до Зајечара, до Краљева. Скоро заиста у свим великим градовима смо унапредили енергетску ефикасност када су школе и вртићи у питању. Наставићемо то да радимо или пак за неке друге јавне објекте попут библиотека, архива… Значи све оно што општине кандидују као своје приоритетне пројекте и у 2024. определили смо дупло више средстава него прошле године за јавне објекте и план је да уложимо неких милијарду динара у санацију у мере енергетске ефикасности“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Тако да, драги грађани, али и драга привредо, улажите у мере да бисте сви заједно учествовали у зеленој транзицији.
Енергетска санација домаћинстава, стамбених и јавних објеката један је од најважнијих приоритета рада Владе и ресорног министарства, што је препознато и у програму „Скок у будућност – Србија 2027“.
У претходној години кроз пројекат „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане“, који се реализује у сарадњи са Светском банком, опредељено је 1,79 милијарди динара бесповратних средстава за енергетску санацију око 10.000 домаћинстава за субвенције државе за замену столарије, изолације, уградњу соларних панела, соларних колектора, топлотних пумпи и замену котлова.
„Већ је 5.500 породичних кућа добило субвенције за енергетску ефикасност, половина их је искористила за замену столарије. Унапређењем енергетске ефикасности у домаћинствима за које су предвиђене субвенције претходне године оствариће се уштеде енергије једнаке годишњој производњи градске топлане у Нишу, односно смањењу емисије угљен-диоксида коју производи око 28.000 аутомобила. Настављамо снажним корацима у стварању енергетски ефикаснијег друштва јер се енергетска транзиција тиче свакога од нас“, навела је Ђедовић Хандановић.
Овај програм ће трајати до краја 2027. године и кроз њега ће бити уложено 50 милиона долара за енергетску санацију око 50.000 домаћинстава широм земље, што ће се позитивно одразити и на животну средину.
Министарка је подсетила да грађани за ове намене могу да добију субвенцију државе у износу до 65 одсто вредности инвестиције енергетске санације, у зависности од тога које мере одаберу да спроведу у свом домаћинству.
Навела је да је завршено пријављивање вишепородичних зграда прикључених на даљинско грејање за енергетску санацију коју спроводи Министарство рударства и енергетике у сарадњи са Европском банком за обнову и развој.
Пријављено је око 1.500 зграда у 15 градова и општина, а пројекат је вредан 64,5 милиона евра.
„Процењује се да ће се у оквиру овог пројекта енергетски санирати више од 500 стамбених зграда, са укупном површином од око милион квадратних метара. Одзив је био добар, у већим градовима се пријавило највише зграда, посебно у Београду и Новом Саду“, навела је министарка.
У одабраним вишепородичним зградама санираће се фасаде и кровови, док је главна корист прелазак на наплату грејања по потрошњи.
Додала је да ће се завршетком енергетске санације ових зграда повећати вредност некретнине, док се грађанима годишњи рачуни за грејање због отплате енергетске санације неће значајно или уопште повећати.
Министарство рударства и енергетике такође улаже значајна средства у унапређење енергетске ефикасности у јавним објектима широм Србије.
Ове године је у буџету издвојено дупло више средстава са санацију јавних објеката него претходне године.
У претходној години завршени су радови на енергетској санацији 13 основних школа у Новом Пазару, Крагујевцу, Краљеву, Зајечару, Трстенику, Љубовији, Нишу, Неготину, Смедереву, Свилајинцу, Книћу, Трговишту, Кули, а санирани су и вртићи у Новом Саду, Суботици, као и низ других објеката од јавног значаја, укључујући зграде општина, Центре за социјални рад, архиве широм Србије.
„Трошимо три и по пута више енергије да произведемо исту јединицу БДП-а у односу на европски просек и дефинитивно имамо простора да ефикасније управљамо потрошњом, истакла је она.
Навела је да је у 57 градова и општина уложено 1,79 милијарди динара у 2022. и 2023. години за санацију школа, вртића и осталих објеката од јавног значаја.
Покренули смо зелену транзицију, али нема затварања термоелектрана преко ноћи
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас, на Копаоник бизнис форуму, да је Србија неповратно покренула процес зелене транзиције, али да морамо да будемо свесни одређених ограничења и поручила да нема говора о затварању термоелектране преко ноћи, јер би то угрозило снабдевање грађана и привреде и довело нашу земљу у енергетску зависност.
Министарка је истакла да је започети и процес трансформације ЕПС-а и других великих државних енергетских предузећа који ће бити настављен, како би се кроз реформе увело професионално управљање и већа ефикасност њиховог пословања.
„Успели смо да преокренемо причу и променимо контекст и регулаторни оквир, као и да покренемо неповратан процес зелене транзиције у нашој земљи. Али, морамо одговорно то да радимо и будемо свесни ограничења и полазне позиције, која је ипак незахвална по питању нашег енергетског микса, јер се више од 60 одсто ослањамо на енергију из угља“, навела је Ђедовић Хандановић.
Поручила је да је циљ да се убрзао енергетска транзиција, али на одговоран начин, како тај процес не би ишао на уштрб енергетске независности и стабилности.
Министарка је рекла да је зато важно да се и даље ради на алтернативним правцима и изворима снабдевања.
„Покренули смо реформе у енергетском сектору, у великим јавним предузећима, што се тиче управљања, организовања и трансформације која не може преко ноћи да се деси. Не можете велике систем за пет месеци да трансформишете, али смо то покренули. Морамо да имамо енергетска предузећа којима се професионално управља, али која прате државну политику. То је пут који смо утрли кроз реформу ЕПС, који ће бити настављен“, навела је Ђедовић Хандановић.
Нагласила је да се транзицијом не сме угрозити снабдевање енергијом.
Не можете да затворите термоелектране преко ноћи јер онда морате да увозите енергенте, а не знате шта може све да се деси и какве ће бити цене на тржишту, додала је министарка.
Рекла је да ако се искључиво определите за обновљиве изворе енергије онда постајте зависни и излажете тржишним ризицима грађане и привреду.
„Желимо да заштитимо наше грађане и привреду и имамо довољно енергената“, навела је министарка.
Рекла је да је држава морала да донесе тешке одлуке када су у питању цене електричне енергије и гаса, али да су биле неопходне пре свега да рефлектују потребу да та предузећа буду конкурентнија, да имамо више средстава, да можемо да улажемо у инвестиције.
„Не можемо да капитално мењамо наше секторе у енергетици са приходима и ценама које су сада, а оне су и даље и после свих ових повећања међу најнижима у Европи и у региону“, рекла је министарка.
Каже да смо се налазили две, три године у „једном дедлоку“ када нисмо могли сами себе да откочимо, јер су инвеститори нагомилавали захтеве за обновљивим изворима енергије, за реализацијом пројеката.
„Ми смо започели пројекте када је у питању електромрежа Србије од 550 милиона евра, желимо да појачамо повезаност са Румунијом, наставимо да завршимо Трансбалкански коридор са Црном Гором и са Босном и Херцеговином, да радимо на припреми пројекта Панонског коридора који ће боље да нас повеже са Мађарском, да радимо на Централно-балканском коридору, који ће да појача наше капацитете ка Бугарској и ка Босни и Херцеговини, значи централној Србији, као и да повећемо капацитете када су у питању Београд и Војводина реализацијом пројекта Беогрид, што ће да допринесе већој интеграцији обновљивих извора енергије“, навела је министарка.
Како је рекла, покренута су историјски највећа улагања у дистрибутивну мрежу, од преко 440 милиона евра, што за уградњу паметних бројила, што за нове трансформационе станице, замену и постављање бетонских бандера широм Србије.
Када су нови енергетски капацитети у питању, планирају се пројекти попут РХЕ Бистрица, Ђердап 3, нових један гигавата из соларних капацитета које смо почели да преговарамо са јужнокорејском компанијом.
Министарка је рекла да се планира и једна гигават из енергије ветра, као и реализација преко спроведених аукција 1.300 мегавата.
Ђедовић Хандановић је истакла да је откочен пројекат ветропарка Костолац и да се тренутно изводе радови на темељима за стубове.
„Покренули смо пројекат да бисмо га имали на мрежи 2025. Такође, откочили смо веома важан пројекат одсумпоравања у Обреновцу ТЕНТ А. Испреговарали смо са извођачима све оне несугласице које су постојале у септембру, договорили нови анекс уговора и ми ћемо тај пројекат који ће пре свега бити значајан за смањење штетних гасова у Обреновцу и околини завршити у марту месецу. Наши партнери из Јапана су јако задовољни, са њима смо наставили да преговарамо да обезбедимо финансирање за нову реверзибилну хидроелектрану Бистрица. Знамо да је јапанска технологија ту у врхунцу у целом свету“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Нагласила је да не можемо само енергијску транзицију да базирамо на електричној енергији, већ да морамо да радимо и на саобраћају и коришћењу електричних возила.
„Шта нам је потребно за производњу електричних возила, колико су ту критичне минералне сировине неопходне да дају свој допринос, колико је цела зелена транзиција, колико је увезана са њиховом доступношћу и то да једноставно су сви препознали да можда ћемо имати ту одређене проблеме ако се не посветимо више рударству и више пре свега експлоатацији, наравно уз све норме поштовања заштите животне средине, да дођемо до неопходних на глобалном нивоу критичних сировина“, рекла је министарка.
Србија трећа земља у Европи по резервама литијума – за 20% тржишта ЕУ,ВБ и Норвешке
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је објаснила да је Србија трећа земља по резервама литијума у Европи и да бисмо могли да снабдевамо чак 20 одсто целог тржишта Европске уније, Велике Британије и Норвешке за производњу око милион електричних возила годишње.
Она је рекла да је само за један електрични аутомобил потребно око 40 килограма никла, девет килограма литијума, затим магнат, никл, кобалт, катодни материјал, графит…
„Значи немогуће је без веће доступности таквих сировина. Мислим да смо ми земља која по резервама – литијума у Европи стоји на трећем месту, а можемо да снабдевамо чак 20 одсто целог тржишта Европске уније, Велике Британије и Норвешке са овим сировинама, да се произведе негде милион електричних возила на годишњем нивоу“, навела је министарка.
Да ли ћемо то да искористимо или не, на нама је, поручила је Ђедовић Хандановић и нагласила да треба да видимо како то да радимо поштујући заштиту животне средине и здравље људи.
Поручила је да је коришћењем напредних технологија и кроз већа инвестициона улагања то могуће остварити.
Она је истакла да је план наше земље да до 2030. за девет одсто смањи потрошњу финалне енергије, као и да производимо 45 одсто струје из обновљивих извора.
„То су реални планови. Ако погледамо да је светски циљ на глобалном нивоу да из обновљивих извора енергије 2028. производи 42 одсто, електричне енергије. Мислим да смо ми врло амбициозни са 45, али и врло реални и да ћемо бити изнад светског просека, а опет кажем полазимо из позиције која је јако незахвална када је пре свега базна енергија у питању, односно производња електричне енергије из угља“, навела је министарка.
Каже да је план да додамо и 3,4 гигавата до 2030. из обновљивих извора, што кроз инвестиције јавног сектора, али и приватног сектора.
„Почели смо преговоре за један гигават солара, планирамо и један гигават ветра из обновљивих извора, из јавних улагања, инвестиција, али и пре свега кроз 1.300 мегавата аукција успешно спроведених које планирамо да наставимо да реализујемо. Две су ствари кључне, једна је доступност финансијских средстава, пре свега мислим на бесповратна средства, наравно у комбинацији са повољним финансијским инструментима“, рекла је министарка.
Каже да постоје планови као Green for growth, Repower Europe и други и додаје да ЕИБ доста ради да помогне Европи да достигне те циљеве.
„Ми једноставно та средства немамо, а требамо да планирамо и затварање рудника и затварање термоелектрана, па шта ћете да оставите те стотине хиљаде људи на улици? Па не, морате да планирате одакле ћете пре свега да им обезбедите нова радна места“, навела је Ђедовић Хандановић.
Додала је да, са друге стране, ако заиста посматрамо шта нам је потребно на светском нивоу да енергетску транзицију успешно спроведемо, то је два пута више критичних минералних сировина доступних на глобалном нивоу.
„Ту пре свега мислим на кобалт, на никл, на бакар, на литијум. Да ли ће они бити доступни у довољној мери, утицаће на то колика ће бити потражња за њима, колика ће бити цена њихова и онда, пре свега, да ли ће та зелена транзиција бити остварива. Ако причамо да треба осам пута да се удвостручи број електричних возила, а треба да идемо са 30 на 240 милиона, то је нешто што не можемо да достигнемо без доступности тих критичних минералних сировина“, рекла је она.
ТопПрес/ Извор: Танјуг, РТВ