Ђурђевић: Други најтоплији децембар од када меримо температуре

Ђурђевић: Други најтоплији децембар од када меримо температуре

Климатолог Владимир Ђурђевић каже за РТС да се у прогнозама не види права зима ове године, као и да су пробијени температурни рекорди – 30. децембар и 1. јануар били су најтоплији икада, а децембар најтоплији месец у Београду од када се врше мерења. Ако се настави тренд повећања температуре, у наредне две, три године проживећемо „најтоплију годину икада“, упозорава Ђурђевић. Међутим, чак и таква година ће у будућности бити „једна од најхладнијих“ коју ћемо доживети, јер нас чека све топлија клима, додаје Ђурђевић.

Чувена реченица снег је изненадио путаре, изгледа ће важити и за планине, а не само за ниже пределе, каже Владимир Ђурђевић.

Чувена реченица снег је изненадио путаре, изгледа ће важити и за планине, а не само за ниже пределе, каже Владимир Ђурђевић.

„Нажалост, снег постаје све ређи у нашим крајевима и сваке године делује да га све дуже и дуже чекамо. И ових претходних година је заиста било неуобичајено у тим смислу, тако да и тренутно стање је прилично неуобичајено и нестандардно да у јануару нема тих акумулација и озбиљнијих количина снега“, наводи Ђурђевић и додаје да због тога трпи и зимска туристичка сезона.

Указује да ће ових дана бити нешто мало снега. „Биће до 30 центиметара можда максимално, а у нижим крајевима пар центиметара снега који ће се задржати неколико дана“, додаје.

„Већ за викенд можемо да очекујемо температуре око 10 и изнад 10 степени, тако да после овог кратког релативно зимског времена, поново ћемо да будемо у неком топлијем режиму у наредних десетак дана“, објашњава Ђурђевић.

Децембар у Београду најтоплији икада

Истиче да се клима на планети променила, а та промена се првенствено односи на то да је данас цела планета у просеку топлија за 1,2 степена у односу на период пре почетка Индустријске револуције.

Указује да је децембар у Београду био најтоплији месец икада, као и да је просечна децембарска температура била за око четири степена виша од просека.

„Гледана цела територија Србије ово је био други најтоплији децембар икада“, наглашава Ђурђевић.

Истиче и да су у западној, источној, чак и у северној Европи пробијени многи рекорди. „Цела 2022. година је била најтоплија икада измерена и у Француској, Енглеској, Ирској, Немачкој, а пробијени су рекорди за неке унутар месечне рекорде као што је максимална температура измерена у децембру у неким земљама и то за пет до шест степени“, наводи Ђурђевић.

Истиче и да је у Београду 30. децембар био најтоплији икада, као и 1. јануар, док је 31. децембар изједначио рекорд са 31. децембром 2009. године.

„Ове године које сматрамо топлијима ће бити неке од најхладнијих година у којима смо живели“

Наводи да широм планете имамо све више рекорда.

„Често се у последње време пробијају велике вредности, чак за по неколико степени. То је слика данашње климе. Нажалост, то ће се наставити, тако да неке моје колеге се шале да ће бити вест да је снег пао и да треба да разумемо да ове године које сматрамо топлијима ће бити неке од најхладнијих година у којима смо живели. Када будемо на средини 21. века, 2022. година ће да буде једна од нахладнијих година која се десила“, упозорава Ђурђевић.

Наглашава да је једини начин да се све заустави у границама које су прихватљиве престанак коришћења фосилних горива.

„Треба да престанемо да користимо угаљ, нафту и гас. Да престанемо да додајемо угљен-диоксид у атмосферу и у том смислу ће се клима стабилизовати и остаћемо у топлијем режиму, али се он неће погоршавати и нећемо ићи ка све топлијем“, наводи.

„У наредне две, три године проживећемо најтоплију годину икада“

На питање постоје ли прогнозе каква ће бити ова година, Ђурђевић каже да немају процене за целу годину.

„Ако се настави тренд повећања температуре у наредне три године ће бити пробијен рекорд најтоплије године икада глобално. Тренутно то прво место деле 2016. и 2020. година, али у наредне три године можемо скоро сигурно очекивати пробијање тог рекорда, односно проживећемо ту најтоплију годину икада“, упозорава Ђурђевић.

Ипак, додаје, то ће бити једна од најхладнијих година коју ћемо доживети, јер у будућности у периоду од 10 и 20 година можемо очекивати још топлију климу.

Када је реч о краткорочнијим прогнозама, Ђурђевић наводи да се у њима не види нека права зима код нас у земљи.

„Дешавало се 2012. и 2017. године да је неки хладнији период био на прелазу између јануара и фебруара. Тренутно се у прогнозама то не види да ће се десити ове године, али то је можда најризичнији период, тако да ако прођемо 10. фебруар без неких озбиљних захлађења, то би значило крај зиме које уствари скоро па и да није било“, наводи Ђурђевић.

О квалитету ваздуха: Треба да засучемо рукаве и да деламо

Говорећи о квалитету ваздуха, каже да ових дана можемо да предахнемо, јер имамо кишу и појачан ветар, као и да су то једини начини се прочисти ваздух.

„Са друге стране, пре неколико недеља наша Влада је усвојила тај можда већ чувени Програм заштите квалитета ваздуха и у том документу изнете су врло забрињавајуће информације, као рецимо да у Србији прерано умре око 11.000 људи због лошег квалитета ваздуха или да годишње има око 20.000 бронхитиса код деце од 6 до 12 година због истог разлога, али су изнети и начини како треба да решимо овај проблем и да је то могуће решити у релативно кратком временском року од десетак година с тим да би у наредне две, три године могли да видимо значајна побољшања уколико заиста имплементирамо мере које се спомињу у том документу“, наводи Ђурђевић.

Наглашава да су мере релативно једноставне и да их нема тако пуно.

„Али су конкретне у смислу да знамо да треба да се прво регулишу емсије загађујућих материја великих индустријских постројења и термоелектрана, да треба да се размишља о томе шта су индивидуална ложишта у смислу квалитета горива које наши грађани користе, уређаја који се користе за грејање и на крају подизање енергетске ефикасности објеката у којима живе да бисмо трошили мање енергије за загревање“, указује Ђурђевић.

Наводи да треба водити рачуна и о саобраћају, као и да постоје неке емисије које су неповољне и долазе из пољопривреде.

„У сваком случају у нашој земљи постоји списак који је врло конкретан и оно чиме треба да се бавимо је да што пре и што ефикасније имплементирамо што већи број тих мера како бисмо у наредне две, три године видели неко побољшање“, каже Ђурђевић.

Истиче и да смо у неким земљама видели да је то могуће и као пример наводи Кину која је за пет година успела да за 50 одсто побољша квалитет ваздуха у смислу концентрације ПМ честица.

„То је све могуће, једноставно треба да засучемо рукаве и да радимо на томе“, закључује Ђурђевић.

ТопПрес/ Извор: РТС