Сврха система електронског боловања је да повеже све институције које су важне за пацијента, а то су послодавци, здравствена установа, односно лекари и РФЗО. Грађани више неће морати да болесни доносе дознаке, истиче Емилија Ничић из НАЛЕД.
Сви који су због болести принуђени да отворе боловање од марта наредне године више неће морати да, у тренутку кад им је лоше, брину о томе како да послодавцу доставе дознаке, већ ће се потврда о привременој спречености за рад достављати од стране лекара и здравствене установе електронским путем, а исто тако ће се и закључивати боловање.
„Сврха система електронског боловања је да повеже све институције које су важне за пацијента и сам систем отварања боловања, а то су послодавци, здравствена установа, односно лекари и РФЗО. Сврха система је да се олакша грађанима, који више неће морати да болесни доносе дознаке послодавцу, већ ће послодавац директно имати увид у те информације од стране здравствене установе“, каже за Курир Емилија Ничић из НАЛЕД, додајући:
„Кад лекар закључи да је потребно боловање и то унесе у систем, информација о томе иде директно послодавцу, без потребе да га пацијент у папирном или било ком другом облику додатно обавештава.“
Лекари ће, објашњава, навести предвиђено трајање боловања и у неким случајевима ће бити потребан контролни преглед, а кад не треба – систем ће сам генерисати дознаке и слати их послодавцу.
Битно је нагласити да послодавац неће имати увид у медицинску документацију пацијента, већ само информације о томе кад је боловање отворено и колико би требало да траје.
Унапређење и е-рецепата
Никола Радоман из Министарства здравља рекао је за РТС и да се ради на континуираном унапређењу електронских рецепата.
У плану је, навео је, да се и лекарима специјалистима омогући прописивање терапије електронски и на тај начин спречи шетање пацијента од специјалисте до дома здравља.
„Такође, желимо да унапредимо систем електронских рецепата у виду могућности да пружимо лекару информације о интеракцијама лека. На тај начин желимо да у реалном времену унапредимо квалитет информација лекару, да има ону праву у погледу безбедности самог пацијента.“
Никола Радоман, саветник за дигитализацију у Министарству здравља, каже за Курир да би пилот тестирање е-боловања требало да почне почетком првог квартала 2025. године.
„Пацијент не одлази у установу само по дознаке, већ кад је заиста потребно да се ради контролни преглед ради оцене здравственог стања и одлуке да ли је боловање потребно продужити или закључити. Послодавцу ће такође бити доступне информације и потребна документација о боловању“, рекао је Радоман.
„Случај боловања се дигиталним путем, ако је потребно, шаље на лекарску комисију с пратећом документацијом. Уколико постоји комплетирана документација у електронском облику, пацијент не мора да носи папирну са собом, а и у већини случајева не мора физички да одлази на лекарску комисију, осим када комисија или специфичност одлуке комисије то захтевају“, додао је Радоман
Осим овог, постоји и идеја, на чему се такође ради, да се електронски картони умреже, односно да лекари из једне установе могу да виде картон пацијента који се лечи у некој другој.
„Тиме је обезбеђен очигледан бенефит који се огледа у бржем приступу свеобухватним медицинским подацима пацијента, а тиме и у убрзаном и олакшаном раду лекара, те побољшању процеса превентиве и дијагностике, последично и ефективније здравствене неге и ефикасније здравствене заштите појединца“, објашњава Радоман.
Запослени сада понекад касне с дознакама, па то компликује све
Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, каже за Курир да ће нови систем е-боловања олакшати послодавцима, али пре свега запосленима.
„Добро је да послодавац одмах добије потврду о боловању. Некада запослени то не доставе на време, па се компликују ситуација и процедура. Али још више је у корист запосленог, који више неће имати тај проблем достављања дознака, што је дужан по закону, већ ће то бити рађено аутоматски.“
Др Славиша Божић, директор Дома здравља Лесковац, каже да ће систем е-боловања олакшати функционисање пацијентима, послодавцима и лекарима.
„Људи који су болесни више неће морати да размишљају о дознакама. Има и пацијената који нису упознати с прописима, па се дешава да закасне с доношењем дознака, а прописи кажу да онај ко доказ о боловању не достави у року од три дана може аутоматски добити отказ“,објашњава он и додаје да ће на овај начин бити и боља контрола боловања.
Посебно је добро, каже он, што ће умрежавањем картона лекари одмах имати увид у комплетно здравствено стање пацијента.
„Неће морати да доносе претходне извештаје лекара и документацију од чега је све боловао и коју терапију узима. Пацијенти некад и не знају све то. Нису сигурни које лекове пију и коју терапију узимају. Систем је изузетно важан и код ургентних стања. Ако, на пример, пацијент падне на улици и има само личну карту, лекар може одмах да види од чега је боловао и целокупно његово стање. На тај начин се скраћује дијагностика, а и смањује могућност евентуалних грешака“, објашњава Божић.
Деца се често разбољевају, а док су родитељи у бризи за њих, морају да размишљају и како да доставе дознаке о боловању, а након тога, када дете оздрави, да чекају ред за закључење боловања.
Предности за пацијента
Не мора болестан да брине како ће доставити дознаке послодавцу
Не одлази у здравствену установу да би закључио боловање ако није потребна контрола
Послодавцу се аутоматски доставља потребна документација о боловању
Случај боловања се дигиталним путем, ако је потребно, шаље на лекарску комисију с пратећом документацијом
Предности за здравствени систем
Отвара се јединствена централна евиденција привремених спречености за рад са увидом у историјат и детаље боловања осигураника
Једноставно вођење боловања од стране лекара
Мање административних послова за лекара, а више времена да се посвети лечењу пацијента
Педијатар др Саша Милићевић каже за Курир да ће њима систем е-боловања доста значити.
„Поред тога што брину за децу кад се разболе, родитеље ухвати мука од папирологије и чувених дознака. Овај систем ће то поједноставити, а олакшаће и лекарима, јер ће имати мање посла око те папирологије“, каже Милићевић.
Радоман: Алгоритми предвиђају дужину боловања
Никола Радоман, саветник за дигитализацију у Министарству здравља каже за да ће измене подразумевати јединствену централну евиденцију привремене спречености за рад, што значи формирање регистра свих боловања за пацијенте и увид у њихов историјат за пацијента:
„Овим се спречавају бројне злоупотребе с боловањем или пак ненамерно кршење правила боловања од стране лекара услед нерасполагања информацијама о претходним боловањима пацијента.“
„Лекар ће преко свог информационог система имати доступне све опције вођења привремене спречености за рад за осигураника – опције за отварање, измену, продужење, закључење, отказивање боловања, те слање на лекарску комисију.“
„Приликом вођења боловања у систем су имплементирани одговарајући алгоритми који дају препоруке лекару о дужини трајања боловања на основу дијагнозе.“