Љиг – Посао дрвосече није ни мало лак, поред тога што је физички напоран и тежак, са собом носи и бројне ризике. Међутим, за тридесетшестогодишњег Владу Филиповића из Љишког села Пољанице ово је посао као и сваки други, и како каже „ризик постоји, страха увек има, али страх чува човека“. Овај младић без муке и проблема са лакоћом обара стабла висока и преко 27 метара док су у пречнику и до два метра.
„Већ шест година се активно бавим сечом дрва за грађу. По струци сам грађевински мајстор па сам негде спојио своју струку са дрветом и ето припремам дрво које ће се користити за изградњу кровних конструкција, тераса и сл. Углавном сечемо велика стабла храста, јасена или букве која су некада оком не сагледива, али морају имати одређену дужину и дебљину да би се из њих могла искористити адекватна грађа. Никада не идем сам у шуму, али дрво увек обарам сам уз помоћ специјалних тестера чиј је мач дуг један метар тако да сеча иде без проблема“, каже за ТопПрес Влада Филиповић.
Према његовим речима сваки дрвосеча има свој начин рада и приступ послу који је за шуму и дрво од пресудног значаја. Наглашава да се мора имати доста знања и искуства јер у супрутном рад са овако великим стаблима може бити веома опасан.
„Лагао бих ако кажем да је лако и да нема страха сваки пут када одем у шуму, али страх је и добар јер вас чува. Оборио сам један багрем који је искоришћен за техничку грађу а био је дуг 27 метара. Стабла која сечем углавном су великог пречника и то је око 140, 150, 180 па и 190 центиметара“, истиче дрвосеча из Пољаница.
Иначе, Влада се поред сече бави и куповином стабала која ће се користити за грађу а оваква стабла увек су на цени.
ТопПрес