Свештеници и службеници Српске православне цркве, као и других верских заједница, вероватно ће остати без уплате доприноса након што напуне године живота које су услов за одлазак у старосну пензију. Уколико цркве процене да је делатност овог круга клирика, старијих од 65 година, неопходна, доприносе ће уплаћивати искључиво из сопствених прихода.
Овај предлог потекао је из Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде и део је шире иницијативе за промену прописа који регулишу делатност верских заједница. Формирање радне групе која ће предложити нова решења већ је у току, а у следећих неколико месеци званични нацрт стићи ће и у Владу. Коначна реч народних посланика очекује се до краја ове године.
Свештеницима и верским службеницима који су испунили услов за старосну пензију требало би обуставити уплату доприноса из буџета – објашњава директор Управе Милета Радојевић. – Тиме се не дира у њихово право да и даље раде, нити се доводи у питање аутономија цркава и верских заједница. Овим потезом хоћемо само да усагласимо плаћање доприноса са прописима који се односе на све остале грађане.
Зелено светло за ову иницијативу дало је и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања:
– Нема основа да уплата доприноса и након испуњења услова за старосну пензију пада на терет државе – поручују у овом министарству.
По основу Уредбе Владе о регулисању пензијског и здравственог осигурања свештеницима из 2012. године, која је први пут увела уплату из буџета до висине најниже месечне основице доприноса коју предвиђа закон за клирике, држава уплаћује трошкове осигурања за 2.259 верских службеника.
По овом основу држава је само прошле године уплатила 222 милиона динара, од чега се у Фонд ПИО слило 159 милиона. Највише осигураника има СПЦ, којој држава плаћа доприносе за 1.746 особа. На истом списку је и 65 свештеника Римокатоличке цркве и 275 муслиманских хоџа и имама. Из државног буџета уплаћен је минимум доприноса и за око 80 припадника тзв. малих верских заједница.
Промене прописа који регулишу положај цркава у Србији, како се најављује, подразумеваће и оштрије услове за упис у званични регистар верских заједница. За упис и „легализацију“ нових цркава убудуће ће се захтевати 1.000 потписа, уместо свега стотину, колико је тренутно потребно.
Најављеном променом закона биће прецизиран статус верских службеника, богослужбеног простора (који не подлеже порезу), начина сахрањивања на црквеним гробљима, као и остваривање права на дечји додатак родитеља ученика и студената верификованих верских школа.
Помоћ сиромашнима
Како држава за доприносе свештеника издваја минимум средстава, довољних само за најниже пензије, остављена је могућност да високообразовани клирици, уз одлуку црквених органа, додатно себи подижу просек за мирну старост. Свештеници СПЦ у дијаспори осигурани су према локалним законима, по потреби у помоћ прискаче и Србија. У Хрватској, тако, регулисано је да држава плаћа свештеницима доприносе за здравствено и ПИО, а добијају чак и месечне апанаже. То, међутим, негде није довољно, па свештенство у сиромашним славонским селима добија и 200 евра помоћи месечно од Србије.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Р. Драговић