Држава одлучна да уреди односе на тржишту пољопривредних производа

Држава одлучна да уреди односе на тржишту пољопривредних производа

Пољопривредници и трговци у Србији у претходним деценијама све од распада бивше СФРЈ своје незадовољство и проблеме углавном су решавали протестима и међусобним оптуживањима за сарадњу или несарадњу.
На крају је политички најтеже било министру пољопривреде. Поред тога што се обрачунао са бројним проблемима и задржао на месту министра пољопривреде пун мандат, а сада већ лагано иде и ка 6. години у истом ресору, Бранислав Недимовић ухватио се у коштац и са овим одавно преврућим кромпиром где је практично било немогуће држави да се озбиљно позабави трговином пољопривредним производима. Влада Србије је усвојила предлог Закона који треба да уреди правила игре у области трговине пољопривредним производима. Како је то Душко Радовић лепо објаснио – боље да ваше односе уредите сами него да их уређује закон, а то можете чути на венчањима. Али однос трговац – пољопривредник такође треба да буде заједништво јер једни без других не могу. Ипак, држава се одлучила да пропише норме понашања јединих и других како би сви били равноправни учесници у послу, а тржиште слободно. Реткост је да једна тема буде довољна за један интервју, али се надамо да ћемо успети да са министром Недимовићем разјаснимо најзначајније детаље Закона који треба ускоро да се нађе посланицима, а да већ наредне године постане правило по којем се ради.

Зашто је потребно да се посебним Законом реши област трговине пољопривредним производима?

„У Републици Србији пољопривредна политика се заснива на два закона а то су Закон о пољопривреди и руралном развоју и Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју. Међутим, ниједан од ова два закона не омогућава регулисање тржишта пољопривредних производа и увођење нових механизама уређења тржишта, који су потребни да би пољопривреда Републике Србије наставила развој. Поред овог проблема имамо и ситуацију да тржишни механизми у Србији нису у складу са мерама организације заједничког тржишта у ЕУ. Да би Република Србија могла у свој систем да имплементира захтеве и мере, које се односе на уређење тржишта пољопривредних производа, каква постоји у ЕУ, потребно је да успостави јединствени правни основ у домаћем законодавству. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде препознало је важност доношења закона, на основу кога би се различитим захтевима и мерама уредило тржиште пољопривредних производа и створили услови за активирање захтева и мера уређења тржишта, а са циљем да, у тренутку приступања ЕУ, постоји изграђен законодавни и институционални оквир, неопходан за имплементацију ЕУ механизама, који се односе на организацију заједничког тржишта пољопривредних производа. Мислим да је свима сада јасно да је крајње време да донесемо овакав акт који ће унети ред али и сигурност како произвођача, тако и трговаца али и потрошача.

Рекли сте да рaст кoнкурeнтнoсти пoљoприврeдe у великој мери зaвиси oд фoрмирaњa eфикaснoг тржишнoг лaнцa. Шта заправо тиме желите да поручите?

Тржишни лaнaц на домаћем тржишту тренутно je веома фрaгмeнтисaн и нeдoвoљнo oргaнизoвaн, кaкo у области прoизвoдњe, тaкo и у делу прeрaдe, сa oчиглeдним дeфицитoм oргaнизaциja зa пружaњe aдeквaтнe лoгистичкe пoдршкe и кao тaкaв, прeдстaвљa кочницу дaљeм рaсту кoнкурeнтнoсти сeктoрa пoљoприврeде. Oбaвeзe прoизвoђaчa за прилaгoђaвање зaхтeвимa пoтрoшaчa у пoглeду квaлитeтa и слeдљивoсти прехрамбених производа све су веће, нарочито сa пojaвoм нoвих вeлeпрoдajних систeмa, чиjи зaхтeви пo прaвилу превазилазе пoстojeћe стaндaрдe нa дoмaћем тржишту. Ствaрaњeм услoвa зa испуњење зaхтeвa вeликих прoдajних систeмa умaњићe сe ризик искључeња дoмaћих произвођача из oвoг рaстућeг сeгмeнтa тржишта. Такође, стандардизација робе је врло важна за несметан развој сектора трговине. Тржишни стандарди омогућавају купцу и продавцу лакшу комуникацију и пласман на тржишту. Већина прописа, који регулишу тржишне стандарде и квалитет пољопривредних производа, а који се тренутно примењују у Републици Србији, није у потпуности усклађена са међународним прописима и стандардима, што отежава пласман наших производа на инострано тржиште. Усаглашавање домаћих прописа у овој области са међународним прописима и стандардима у многоме ће допринети не само повећању извоза, већ и регулисању ситуације на домаћем тржишту.

Пољопривредници се жале на недостатак сигурности у планирању производње. Да ли се то овим Законом решава?

Зaдaтaк пoљoприврeднe пoлитикe jeсте дa креира и спрoвoди мeрe и рeшeњa кojе ћe, између осталог, дoпринeти пoбoљшaњу eфикaснoсти тржишног лaнцa. Државна пoдршкa jaчaњу тржишног лaнцa примeњивaћe сe крoз пoдршку jaчaњу кaпaцитeтa и eфикaснoсти произвођачких oргaнизaциja и њихoвe инфрaструктурe, рaзвoj систeмa тржишних инфoрмaциja, кao и кроз пoдршку произвођачима у oблaсти удруживања и упрaвљaњa постжетвеним активностима. Јaчaње интeгрисaнoсти тржишног лaнцa биће подржано од стране државе и то кроз пoдршку у виду пoмoћи у кoфинaнсирaњу пoчeтних aдминистрaтивних трoшкoвa. Пoсeбнa пажња биће пoсвeћeнa пoдршци удружењима.

Вођење пољопривредне политике тражи одговарајућу обраду тржишних информација и њихову анализу. Систем тржишних информација пољопривреде Србије (СТИПС), као комплексан систем прикупљања информација о ценама пољопривредних производа и репроматеријала на националном нивоу, ради пружања података о ценама корисницима, успешно је успостављен још 2004. године. Међутим, у домаћем законодавству не постоји свеобухватан пропис којим се утврђује и уређује начин функционисања СТИПС. Овим законом биће прописана обавеза давања информација од стране учесника на тржишту. Методологија за прикупљање, обраду података и извештавање о ценама биће усклађена са европском методологијом, а на основу усклађених тржишних стандарда пољопривредних производа.

Да ли се то односи и на кланичну индустрију?

Како би се успоставио систем праћења упоредивих тржишних цена трупова и живих животиња потребно је предвидети да се бележење цена односи на јасно дефинисану фазу стављања на тржиште. На пример, означавање трупова би требало спровести у тренутку разврставања у категорије, односно класе. Од обавезе класирања се може направити изузетак уколико обим клања у том објекту нема значајан утицај на тржиште, уколико се ради о сопственој производњи објекта за клање, као и уколико се ради о свињским труповима пореклом од аутохтоних раса. Дакле, овде говоримо о великим прерадним капацитетима.

Како ће држава моћи да интервенише на тржишту након усвајања овог Закона?

У свакој тржишно оријентисаној економији, повремено дође до поремећаја на тржишту у смислу раста понуде одређеног производа и пада цена или обрнуто. Овим законом прописују се интервенције на тржишту, као врста мера уређења тржишта за поједине секторе, као и начин њиховог спровођења, што доприноси одржавању стабилности тржишта. Такође, прописане мере су усклађене са интервенцијама на тржишту ЕУ. Да сумирам, желимо да унапредимо развој пољопривреде, унесемо сигурност пољопривредницима и омогућимо извозницима да више извозе.

Шта је то што је посебна новина код овог Закона?

Мислим да овде треба да нагласимо и члан 29 који говори о томе да ћемо на основу овог прописа радити на побољшању прехрамбених навика деце и омладине кojи пoхaђaју образовно-васпитне установе и подизања свести у широј јавности о значају здраве исхране у развоју деце и омладине. За ове послове биће нам потребна и сагласност из Министарства здравља и просвете.

Урeђeњe тржиштa пољопривредних производа обухвата прoизвoдe у следећим сeктoрима: житарице, шећер, суво крмно биље, семе, хмељ, воће и поврће, прерађевине од воћа и поврћа, вино, живо биље и цвеће, дуван, говеђе и телеће месо, млеко и млечни производи, свињско месо, овчије и козије месо, јаја, живинско месо, пчелињи производи и други сектори. Предвиђено је да Влада Србије утврђује листу прoизвoдa у секторима, наведено је на сајту Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

 

 

ТопПрес/ ГЗС

KOMENTARI