Горњи Милановац – За шеснаестогодишњи Ему Божанић из Горњег Милановца ранч у селу Јабланица код Горњег Милановца представља слободу, рај, испуњеност и неизрециву срећу. Своју љубав још из детињства, као девојчица јако је заволела коње, њихову снагу и брзину. Однедавно је на свом имању основала истоимени Јахаћи клуб, у коме су тренутно галопирају четири коња: Зека, Цига, Вихор и Зеба, желећи да своју љубав и стечено знање подели са другима. Мала школа јахања почиње у ограђеном прстену, а за теренско јахање ту су шумске стазе и сеновити предели у срцу јесење шуме.

– Долазе да јашу и деца и одрасли, а то јавише викендом. Почињемо у кругу са основним нивоом, док навикну на коња, а када савладају галоп и науче да управљају коњем, прелазимо на теренско јахање. Оно што прво кажем почетницима, јесте да се опусте, јер коњи осећају сва наша расположења и од тога зависи како ће прихватити човека. Нервоза и нерасположење такође утичу на коње, зато треба бити смирен и коњ ће онда испуњавати команде – казала је за РИНУ, Ема Божанић.

Није увек лако организовати радни дан са обавезама у школи и око коња. Али, љубав према јахаћем спорту и свему што он подразумева је јача. Шеснаестогодишња љубитељка коња признаје да током часа често мисли на своје љубимце.

– Зека је темпераментан и увек спреман за галоп, док је Цига мало лењ, он је за оне који воле спорије јахање и мирнију шетњу природом. Они, као и ми имају своју нарав – додаје Ема.

Она сво своје слободно време посвећује њима, а на имање одлази свакога дана, да их нахрани и изведе напоље.

Однедавно су у школи јахања и Сара Драгојловић и Маша Марјановић које помажу око коња када имају слободног времена.

Сви који желе да се отисну у дивљем галопу на пропланак одакле пуца позлаћена октобарска разгледница на Треску или у спором касу, поред потока са ког ови четвороножни мезимци пију воду, доживеће незаборавно искуство.

ТопПрес/ РИНА