Четвртим пакетом санкција Европског савета према Русији којим се забрањује извоз луксузне робе и увоз челика први пут је обухвћено 12 руских енергетских компанија, међу којима је и Гаспромњефт и подружнице у његовом власништву, већем од 51 одсто, чиме је обухваћена и Нафтна идустрија Србије (НИС), па је на тај начин ЕУ поштедела себе и Русију, а казнила Србију, објавио је Данас.
„Суштина је да су Европљани оставили могућност да се на њиховој територији увози и извози из Русије, али да треће земље не могу да увозе нафту ако су компаније или рафинерије у већинском власништву Русије. Нису казнили Русе, нису казнили себе, казнили су нас“, оценио је председник Србије Александар Вучић.
Додао је да се разговара са ЕУ, Америком, а да се у консултацијама са Русијом дошло „до три опције уколико Србија не буде изузета из ових одлука у наредних 48 сати“, а да рок истиче данас поподне.
Уколико би се санкције примењивале на овај начин, не само да, на пример нека од нафтних компанија из региона, мађарски МОЛ или аустријски ОМВ могу несметано да увезу нафту из Русије, него би то могла и руска компанија Лукоил у Бугарској, али НИС то не би могао.
Радосављевић: Бесмислена одлука ЕУ
Економиста Горан Радосављевић оценио је да је бесмислена одлука ЕУ којом уводи забрану Србији, која није чланица ЕУ, увоз нафте из Русије, док чланице ЕУ то могу.
„НИС већ неколико година не увози нафту директно из Русије. Два пута годишње расписују тендер на који се јављају трговци, а то су често и компаније као што је Гленкор или Витол, које су регистроване у другим земљама, рецимо Швајцарској. Од њих увози нафту типа ’урал’, углавном руску и казахстанску, зато што је рафинерија баждарена на тај тип нафте. Али ту нафту увозе и мађарска, хрватска, аустријска, румунска нафтна компанија, цео регин”, рекао је Радосављевић.
Истакао је да би забраном дотока нафте до Србије, могла бити угрожена рафинерија нафте Панчево и да је то „убијање једног конкурента на тржишту без посебног разлога”.
Три могућа сценарија ако ЕУ не изузме Србију из одлуке
Уколико ЕУ не изузме Србију из одлуке, Вучић је поменуо три сценарија, а један од њих би био да држава Србија преузме већински пакет НИС-а, али је питање да ли ће руска страна пристати на то.
Технички, истакао је Радосављевић, такве санкције могу да се заобиђу моделом примењеним на Ер Србију где због правила „отвореног неба“ већински власник авиокомпаније није могао бити Етихад (земља ван Европе), па је држава задржала номинално већинско власништво, а управљање и профит је препустила Етихаду.
Друго решење би могло бити увоз нафте преко Црне Горе и луке Бар одакле би се до Панчева транспортовала возом, ако Црна Гора то дозволи и ако ЕУ дозволи Црној Гори да то дозволи.
Треће решење могло би бити да нека српска компанија, на пример Транснафта, увезе нафту, а онда прода НИС-у, наравно опет уколико би ЕУ зажмурила на то.
Поента је да ЕУ присили Србију да уведе санкције Русији
Радосављевић оцењује да је поента ове одлуке да ЕУ присили Србију да уведе санкције Русији.
„Ово није први пут да се овако нешто дешава. Рецимо 2014. године су донете санкције против Сбербанке, али су се на лобирање из Аустрије те мере примењивале само на Сбербанку ван ЕУ, а то су биле само банке у БиХ и Србији”, рекао је он.
И енергетичар Милош Здравковић истиче да је невероватно да Хрватска може да купи руску нафту, а да забрани транспорт исте те нафте из Омишља, нафтоводом до Панчева.
Он истиче могућност и да се транспортује нафта бродовима из Русије преко Црног мора и Дунавом до Панчева.
Шта ће бити са гасом?
Други можда још важнији аспект ових санкција могла би бити обустава снабдевања гасом. За разлику од нафте која је берзанска роба и може се купити било где, гас може доћи само гасоводом из два правца и кроз оба тече руски гас.
Такође, гас за Србију набавља Србијагас, али преко посредника, фирме Југоросгас која је регистрована у Швајцарској, а чији је већински власник Гаспром.
Добра вест је што на листи компанија са којима су забрањене трансакције Гаспрома, иначе мајке компаније Гаспромњефта, нема.
Бугарска неће затворити Балкански ток
Здравковић сматра да Бугарска неће затворити гасовод Балкански ток којим се у Србију допрема гас из Русије.
„Ово није одлука УН, већ ЕУ. Ако затворе гасовод могли би да изгубе судски спор, као што су изгубили за изградњу нуклеарке у Беленама због чега су Русима платили скоро милијарду долара. Осим тога у Швајцарској је регистрован велики број компанија, а између осталих и Норд Стреам (Северни ток)”, рекао је Здравковић.
У НИС-у су рекли да се пословање у овом тренутку обавља неометано и компанија остаје фокусирана на наставак реализације започетих инвестиција и на очување стабилности на домаћем тржишту нафтних деривата, али да се „прати ситуација и анализирају сви потенцијални сценарији”.
Руси неће тек тако препустити већински део НИС-а
Здравковић је скептичан према могућности да Руси тек тако препусте већински део НИС-а Србији.
„Они са НИС-ом нису купили само бензинске пумпе, него и доминантан положај у региону и права на вађење нафте и гаса. У овим временима они остварују огроман екстрапрофит, продајући нафту и гас по овим ценама и на нивоу Гаспромњефта, НИС је јако мали“, оценио је Здравковић.
ТопПрес/ Извор: Данас