Топола – На данашњој свечаној седници Скупштине општине Топола поводом обележавања Дана општине уручена су вредна признања, повеље „Рођења Превете Богородице“ за допринос у развоју општине Топола.
Ова вредна признања припала су и двојици министара. Награде је уручио први човек општине.
-Александар Мартиновић, министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије, за несебично ангажовање, подршку и помоћ у реализацији пројеката који доприносе квалитетнијем пружању услуга локалној самоуправи, грађанима и привреди од којих се истичу пројекат Реконструкције спортске сале у Средњој школи „Краљ Петар I“ Топола – прва фаза где је министарство одобрило 28. милиона динара, пројекат Доградње електродистрибутивне мреже (до 1кв) – Јавно осветљење и рационализација потрошње електричне енергије јавног осветљења на територији општине где је министарство одоборило 15. милиона динара, донација 20 лаптопова Општинској управи општине Топола као и друге врсте помоћи и подршке које је Министарство за државну управу и локалну самоуправу на челу са министром Александром Мартиновићем пружало општини Топола.
-Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије, избором за Министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић вредно и предано ради на развоју Србије, а самим тим и Тополе. У овој грађевинској сезони Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издвојило је више од 360 милиона динара за изградњу магистралног пута Топола – Крагујевац. Такође, је издвојило 30 милиона динара за уређење улица у Тополи. Општина Топола је са ресорним министарством на чијем челу је министар Горан Весић, потписала споразум о унапређењу комуналне инфраструктуре у варош Тополи вредном око милион евра. Но, оно најважније, министарство које предводи Горан Весић приводи крају пројектну документацију за изградњу ауто пута „Вожд Карађорђе“ којим ће општина Топола по први пут у својој историји имати директну повезаност ауто путем са Београдом, Лазаревцем, Великом Планом, а брзом саобраћајницом са Крагујевцем.
-Небојша Глишић, рођен 26.јуна 1971. године у Крагујевцу, дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Потиче из угледне породице Глишић из села Шуме код Тополе. Оснивач је архитектонских бироа „МОДУЛАР“ у Србији и Црној Гори и „MODULUX“у Луксембургу . Архитекта Глишић је један од оснивача и кустус Балканског бијенала архитектуре које окупља најзначајније архитекте Балканских држава као и наше најуспешније архитекте у свету. Са преко 350 изложених радова и сертификатом међународне манифестације, бијенале представља једну од највећих професионалних догађаја у овом делу Европе. Свој дугогодишњи професионални рад несебично дарује како својој Шумадији тако и осталим културно-историјским местима Србије, а посебно Косову и Метохији. Од почетка професионалне каријере иноватним корацима улази у срж архитектонског пројектовања и један је од пионира 3Д пројектовања у Србији. Живи и ради у Луксембургу али се увек враћа својој постојбини. До сада има опус преко 300 пројеката у Србији и иностранству од којих су многи изведени и красе светске метрополе као и наш главни град. Посебан акценат свог професионалног рада даје српском градитељском наслеђу, очувању најзначајнијих културно-историјских целина, верских објеката, сакралних објеката и традиционалних објеката. Несебично поклања пројекте и један је од највећих донатора-архитеката код нас. Део ризнице поклоњених пројеката су:Спомен комплекс Зејтинлик, Kосанчићев венац са централном зоном, Kућа Мике Аласа, Геозавод-помен Луке Церовића великог добротвора. Пројекат цркве Вазнесење господње Деспота Стефана Лазаревића у Горовичу крај Тополе. За кратко време нашој варошици даривао је:
1.Пројекат Реконструкције, санације и адаптације Краљевске винарије на основу којег су добијена новчана средства у износу од 1,200,000,00евра.
2.Пројекат Реконструкције партерног уређења улице кнегиње Зорке
3.Пројекат Реконструкција,санација и адаптација спортске сале у ОШ“ Карађорђе“ у Тополи
4.Пројекат реконструкције депаданса на Опленцу
5.Пројекат уређења фудбалског терена у селу Шуме
И као најзначајнији пројекат и највреднији је Пројекат санације цркве Вазнесење господње Деспота Стефана Лазаревића у Горовичу крај Тополе.
-Његово Преосвештенство Шумадијски епископ Јован – Јован Младеновић, Епископ шумадијски од 1. септембра 2002. године, рођен је 11. септембра 1950. године у селу Добрачама код Ариља, од оца Радојка и мајке Стане, рођене Караклајић. Након избора за Епископа шумадијског на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Цркве 2002. године, трећи Епископ шумадијски постаје 1. септембра исте године, када је у крагујевачкој Светоуспенској Саборној цркви устоличен од стране Епископа зворничко-тузланског Василија, администратора Шумадијске епархије. Владика Јован је у периоду од 2002 до 2020. године освештао више од деведесет новизграђених и потпуно обновљених парохијских храмова. А за више од педесет богомоља од којих су неке и завршене, освештао је темеље у периоду од 2002. до 2020. године. У сваком архијерејском намесништву освештани су нови парохијски домови, црквене сале, иконостаси, зидни живописи, чесме, палионице свећа. Само на територији општине Топола, пуржио је свесрдну помоћ у изградњи и обнови цркава у Божурњи, Блазнави, Винчи, Клоки, а поред тога Његово Преосвештенство увек радо и са великом љубављу долази у Тополу и врши богослужења у црквама и манастирима на територији општине Топола. Владика Јован шумадијски познат је по врло добрим и искреним односима које успоставља са многим чиниоцима друштвеног живота у Епархији и целој Србији – државним институцијама, политичарима (без обзира на припадност), привредницима, научним и културним установама и посленицима, уметницима. Епископ шумадијски Јован (Младеновић) аутор је више богословско-пастирских радова који су објављени у штампаним и електронским црквеним публикацијама.
-Игор Дуљај, фудбалски тренер, шеф стручног штаба ФК Партизан, рођен је 29. октобра 1979. године и након завршеног основног образовања у Тополи, спортску каријеру је наставио преко млађих категорија ФК Партизан, првог тима Партизана, репрезентације Југославије, Србије и Црне Горе, Србије, све до украјинског Шахтјора из Доњецка и руског Севастопоља са Крима па до данашњих дана када је први тренер Партизана. Иако је у прошлости имао богату фудбалску интернационалну каријеру, увек је био посвећен породици и Тополи. Освајач је највећих клупских признања – са Партизаном три клупска првенства 1999, 2002 и 2003, два национална Купа 1998 и 2001, са Шахтјором првенство Украјине 2005, 2006, 2008 и 2010, Купа Украјине 2004 и 2008, Суперкупа Украјине 2005 и 2008 и Купа УЕФА у сезони 2008/09. Након играчке каријере, завршио је школовање за професионалну тренерску лиценцу у Украјини где је отпочео успешну тренерску каријеру у Шахтјору одакле се вратио у Србију у стручни штаб Партизана 2019. године и где је од 2022. године до данас први тренер Партизана.
ТопПрес