У свакодневном животу у бројним приликама чујемо израз “ваља се” и “не ваља се”. Некада су у ове изреке сви безусловно веровали, а данас их рачунају за сујеверје, док ипак још увек има и оних који их се продржавају.

Ево шта обичају налажу да ваља да се ради, а шта ни у ком случају не смете.

“Не ваља се”

Не ваља се по кући звиждати – скупљају се мишеви.
Не ваља се метлом тући децу – неће да расту.
Не ваља се давати ватру са огњишта, после заласка сунца – угасиће се.
Не ваља се гаће стављати под јастук – много се сања.
Не ваља се змији помињати име – доћи ће ти пред кућу.
Не ваља се женско дете тући варјачом – тешко ће се удати.
Не ваља се радити никакав посао пре умивања – неће бити успешан.
Не ваља се јести под капом – јер ће сва храна отићи ђаволу.
Не ваља се клатити на столици – храмаће стока.
Не ваља се на Туциндан тући, или бити децу – патиће од чирева.
Не ваља се у току славе гасити славска свећа – умреће домаћин.

“Ваља се”

Ако се неко препадне – ваља га повући за уво да страх нестане.
Када се помену нечија лепота, или здравље – ваља се три пута куцнути у дрво “ради урока”.
Када се у пролеће први пут чује кукавица – ваља се по трави ваљати да не боле леђа.
Ваља се на Ђурђевдан на реци окупати – биће се здраво целе године.
Ваља се ваљати када у пролеће први пут чујеш грмљавину – неће те леђа болети.
Ваља се на Видовдан изнети ствари на сунчање – неће бити мољаца.
Ваља се, када се у пролеће чује кукавица, рећи: Чујем те, не видим те; не видела ни твоју сеју (змију) за годину дана.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс/ Опанак