Топола – Традицију узгоја винове лозе на простору Тополе започео је још краљ Александар Карађорђевић све до одласка у Први светски рат. Због богатог историјског наслеђа и традиције која је дубоко укорењена у бројним породицама винова лоза се и дан данас успешно гаји. Генерације виноградара одрастају у виноградима учећи од својих предака тајне узгоја винове лозе, где им се поред основних техника овог посла преноси љубав која је неизоставна у виноградарству.
„Виноградарством се бавим од свог детињстава, то су моји дедови и отац гајили и ја сам то прихватио. То је љубав од давнина, увуче се у крв гледајући старије како то раде научиш да и ти то радиш. Мало захтевнија производња која тражи доста рада, одрицања и љубави као и сваки други посао. ако нема љубави и воље не може да успе. Ми се трудимо да то одрадимо максимално добро и очекујемо такве резултате, као и свих година тако и ове резултати су били добри, принос је био пристојан и завршили смо сезону у задовољавајућим условима. Година је била у старту идеалана за винову лозу, грожђе је све до касније јесени било у добром стању, касније су кренуле кише и дошло је до пропадања па ће сигурно око 20 одсто рода отићи у ракију због трулежи али је била солидна година“, каже за ТопПрес Ненад Глишић из села Шуме.
Овај виноградар на површини од око два хектара гаји углавном стоне сорте, уз помоћ својих наследника. Истиче да је проблем радна снага иначе би сигурно проширио засаде.
„Имамо од сорти мускат италију и мускат хамбург, на нешто мањим површинама мерлот и од белих сорти за сопствене потребе прераде вина. Стоне сорте обично пласирамо за Београд имамо сталне муштерије и од нас узимају годинама. Винске сорте гајимо за наше потребе, мало вина поклонимо пријатељима. За сада се држимо ове површине, немамо амбиција за више, покушавали смо да проширимо али смо ипак остали на овој површини. Ако буде бољих услова што се тиче виноградарства проширићемо, сада нам је проблем радна снага, треба ручно много радити и тешко је наћи радника. Није проблем посадити и пет хектара али треба радника да то одраде а нема их, такође нас мало кочи и цена грожђа која је задњих десет година иста“, објашњава Глишић.
Његови синови Лазар и Стефан већ одрастају у спретне виноградаре и како каже глава породице, вероватно ће они у будућности ширити засаде уз помоћ субвенција.
ТопПрес